На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, у недељу, 27. марта / 9. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке.
За време малог входа, из олтара је изнет и свечано положен испред Богородичиног трона кивот са моштима светог свештеномученика Димитрија (Бокшана), који је, као парох сомборски, мученички пострадао од мађарских окупатора у храму Светог великомученика Георгија 14. априла 1941. године, приликом запоседања Сомбора.
После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени Епископ мохачки Дамаскин се обратио присутном народу празничном беседом у којој је истакао: „На данашњи дан Господ улази у свети град Јерусалим, дочекан од деце и од обичних људи, не од градских или верских старешина, јер се каже у Старом Завету: Од деце и од одојчади начинио си Себи хвалу. Многи од обичних људи су изишли да Га дочекају, носећи палмове гранчице и разно цвеће, јер је у античка времена био обичај, када је неки владар или неки војсковођа после битке долазио у град, да он улази свечано у град и да га народ дочекује и да баца цвеће. Међутим, овде обичан народ дочекује Онога Који је истински Победник, јер сви други победници и сви други владари и све друге војсковође били су победници за једно време, а већ сутра могли су бити губитници у неком новом рату. Али ово је био Победник над победницима, Цар над царевима и Господар над господарима. Ми смо се данас исто тако сабрали у овом светом храму да бисмо и ми стали пред Господа и да бисмо пред Господа изнели цвеће, односно врлине својих душа. Оно најлепше што ми можемо да донесемо Господу јесте управо цвеће које не вене. То цвеће, како кажу свети Оци и писци химнографи, јесу врлине наше душе, наш јеванђелски живот, наш пост, наша молитва, наше покајање, наше праштање другима, наше милосрђе. На овај празник када је Господ ушао свечано у Јерусалим, али, са друге стране и скромно и смирено – јашући на магарету, товарној животињи, а не на прелепо и богато украшеном коњу или двоколици, како су улазили владари или како су улазили победници у рату – тако исто скромно и смирено, данас на малом входу, ми смо унели у овај свети храм мошти светог свештеномученика Димитрија, који је пострадао у овоме светоме храму 1941. године. Он је као најлепши цвет своје душе принео свој живот Богу. Принео је све што је имао и оно највредније, а то је живот који нам је Господ дао. И ми смо данас дошли у овај свети храм да прославимо велики Господњи празник, али и да сведочимо о овоме догађају и о томе да је наша Црква на свом редовном саборском заседању, у мају месецу прошле године, донела одлуку да светога Иринеја Исповедника, епископа бачког, и свете свештеномученике и мученике бачке приброји светима наше свете Православне Цркве. После толико година ми смо данас унели мошти свештеномученика Димитрија у овај сомборски храм и тиме показали колико ми поштујемо све оне који су пострадали због Имена Божјега, због своје вере, не имајући никакве кривице, него је њихово страдање требало да буде пример за друге.ˮ
По завршетку Литургије, Преосвећени Епископ мохачки Дамаскин је присутнима пренео поздраве и благослове Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја. Преосвећеним епископима Иринеју и Дамаскину, у име свештеног братства храма и у име Црквене општине сомборске, захвалио је на благослову и указаној части протојереј Саво Николић, архијерејски намесник сомборски.
Светој Литургији присуствовали су господин Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора, представници установа културе Града Сомбора, као и потомци светог свештеномученика Димитрија (Бокшана). Благољепију свете Литургије допринео је хор „Свети цар Константин и царица Јелена”.
