Архива (Жене српских владара)

Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина… само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. 

Пројекат је подржан средставима Градске управе за културу града Новог Сада и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине.

Жене српских владара – кнегиња Косара, краљица Јаквинта и кнегиња Десислава

Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.

Рашанке из династије Вукановића

У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица…

Aна Немањић

У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.

Eвдокија Анђео и Ана Дандоло

У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља.

Aна Анђео, Болеслава и Јелена Анжујска

У петој емисији серијала о знаменитим женама које су обележиле српски средњи век говоримо о снахама Првовенчаног краља српског Стефана, супругама његових синова Радослава, Владислава и Уроша I. Реч је о Гркињи Ани Анђео, Бугарки Болеслави отмених манира и велике упорности и краљици Јелени, танкоћутној и свеприсутној невести тајанственог порекла.

Краљица Јелена Анжујска

Света краљица Jелена, у народу звана Анжујска, једна је од најзагонетнијих личности свеколике наше прошлости, која је оставила велики печат на историјским, културним и уметничким приликама средњовековне Србије. Била је супруга краља Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина.

Краљица Каталина – супруга краља Драгутина и снаха краљице Јелене Анжујске

Каталина је била угарска принцеза и српска краљица, супруга краља Драгутина, који је владао Сремом од 1286. године до 1316. године. Током владавине Стефан Драгутин је од Угара добио на поклон град Београд. Каталина је прва српска краљица чија је престоница била у Београду. У духу традиције Немањића, и она је са својим супругом подизала и обнављања православне цркве и манастире. Њихове задужбине су: Грнчарица, Папраћа код Зворника, Рача код Дрине, Тавна, Ловница, Црква Светог Николе на Озрену, Црква Светог Ахилија у Ариљу, као и манастир Тронаша, у којем се вековима касније описмењавао Вук Стефановић Караџић.

Симонида Немањић – најмлађа српска краљица

Симонида Немањић била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и супруга светог српског краља Милутина, оца светог краља Стефана Дечанског и деде Душана Силног. Њихов брак представљао је гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Симонида се упокојила после 1345. године као монахиња. Њена фреска из 1320. године налази се у манастиру Грачаница и сматра се једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Необичан живот и лепота ове српске краљице били су инспирација многим уметницима.

Јелена – супруга цара Душана

Jелена Страцимировић-Немањић је била бугарска племкиња и српска краљица, а потом и царица, супруга Стефана Душана и мајка цара Уроша. Царица Јелена била је жена изузетних способности, вешт дипломата, љубитељ добрих књига, интелектуалац изразите гркофилске оријентације, што јој није сметало да негује и развија бугарске и српске традиције. Побожна, православна, христољубива и човекољубива, представила се у миру као монахиња Јелисавета у својој задужбини манастиру Матејчи код Куманова, примивши пред смрт велики монашки образ са именом Евгенија. Њена света десна рука чува се у манастиру Савини у Боки Которској, а њено свето име унето је и у стихиру српским светитељима и просветитељима.

Јелена Мрњавчевић – монахиња Јефимија, прва српска песникиња

Јелена Мрњавћевић је била кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне и жена деспота Угљеше Мрњавчевића. После погибије супруга у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију на двор кнеза Лазара, где је била очевидац косовског страдања и уједно велика подршка кнегињи Милици. Монахиња Јефимија сматра се првом српком песникињом. Њена књижевна дела су најзначајнија дела српске књижевности средњег века. Први од њих Туга за младенцем Угљешом, уписан је у двоструку дрвену иконицу, даровану манастиру Хиландару. Други Јефимијин запис на завеси за царске двери Запис на Хиландарској завеси, намењен поново Саборној цркви у Хиландару, извезен је златном и сребрном жицом и свиленим концем. И, коначно, у време непосредно пред битку код Ангоре, када су Стефан и Вук Лазаревић као Бајазитови вазали отишли преко мора да се боре, Јефимија је саставила Похвалу кнезу Лазару. Извезена је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен манастиру Раваници. Претпоставља се да га је извезла у манастиру Љубостињи, где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом.

Print Friendly, PDF & Email