Монодрамом Књига о Милутину истакнути драмски уметник Ваљевац Ненад Јездић одушевио је бројне завичајце, који су дошли у Центар за културу да буду део донаторске вечери за осликавање храма Васкрсења Христовог, које су приредили Епархија ваљевска, храм Васкрсења Христовог и Омни центар.
„Како не смемо да изгубимо рат, а смемо да изгубимо народ?ˮ, једно је од суштинских питања која уз уздах немоћи поставља Милутин, шумадијски сељак, о коме приповеда књижевник Данко Поповић у свом чувеном истоименом роману, објављеном средином осамдесетих година прошлог века. Потресну приповест о губицима мушког становништва, пустошењу огњишта и страдању нејачи, те дилемама које опхрвавају „малог човека“ о судбини његовог народа у империјалистичким прекрајањима географских простора, дочарао је познати и признати драмски уметник Ненад Јездић, приневши своје умеће на дар Саборном храму у родном Ваљеву. Уметност и жеља да храм Васкрсења Христовог ускоро украсе ликови светитеља и призори из старозаветне и новозаветне историје сабрали су бројне Ваљевце у Центру за културу, месту где је пре тридесет година представљен пројекат катедралне богомоље Ваљевске епархије, аутора Љубице Бошњак, архитекте из Београда. Од тада наовамо, захваљујући институцијама и појединцима, храм је саграђен и богослужења у њему трају безмало две деценије, подсетила је у уводној речи водитељка Марија Килибарда, познато телевизијско лице из Београда.
„Храм Васкрсења Христовог, подигнут је на месту где се Градац улива у Колубару, где воде сабирају своје снаге и надахнуће свима нама је да се вечерас саберемо око његовог улепшавањаˮ, рекао је у свом обраћању Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије.
„Ми смо овде да принесемо своју љубав и своје дарове како би под његовим сводовима ускоро засијали ликови Божјих угодника, којима приносимо молитве и славимо као крсна имена, и старозаветни и новозаветни догађаји, који су променили дотадашње историјске токове. Када градимо храм, градимо себе. У времену вечност, уграђени својим даром у његове зидове, који ће од бура будућих времена чувати оне који остану иза насˮ, истакао је владика Исихије. Подсетивши на вишевековну традицију задужбинарства у српском народу, од времена светородне династије Немањића до данашњих дана, као и на прегалаштво првог архипастира обновљене Ваљевске епархије блажене успомене Владике Милутина, за чијег је столовања саборни храм изграђен, владика Исихије је заблагодарио свима који данас помажу ово богоугодно дело.
У име Омни центра, захвалност је изразио директор Александар Његован, изразивши наду да ће ова акција означити почетак мноштва других добрих дела и бити једна у низу оних којима ћемо дати део онога што имамо данас, како бисмо захвалили онима који су живели пре нас и истовремено показали својој деци да је пут задужбинарства један од путева љубави према Богу и људима.
Од 2019. године Град Ваљево дао је драгоцен допринос изградњи храма, једног од симбола Ваљева и овог краја, према речима преподобног оца Јустина, духовног центра Србије.
Ј. Ј.
Извор: https://www.eparhijavaljevska.rs
