У свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, 23. септембра 2019. године, уприличен је спомен на Рождествено-Богородичину духовну академију, коју је 1741. године основао епископ бачки Висарион Павловић. Владика Висарион Павловић је био међу првим Србима који је препознао важност образовања омладине као услова за опстанак и напредак српског народа у Хабзбуршкој империји. Захваљујући далековидом размишљању владике Висариона, Нови Сад је добио темеље да постане центар образовања и учености.
О личности владике Висариона Павловића и његовом доприносу за духовно-просветни развој српског народа, говорио је катихета Иван Костић, а свечаност је, својим појањем, улепшао гимназијски хор, предвођен диригентом Јованом Травицом.
Епископ Висарион (Павловић)
Епископ Висарион (Павловић) рођен је после 1670. године у Сентандреји. Као младић, показује жељу за стицањем знања. Велико богословско образовање стиче на Духовној академији у Русији. Борави више година у фрушкогорском манастиру Крушедолу, обављајући дужност манастирског намесника и настојатеља.
Помиње се као даскал (учитељ) у манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској. Био је једна од спона Пећи и Карловачке митрополије, као секретар патријарха Мојсија (Рајовића). За Епископа бачког именује га Вићентије (Јовановић). За Епископа бачког хиротонисан је 1731. године, у Сремским Карловцима. Са устоличењем на катедри Епископа бачког, започиње значајан период живота Епархије бачке и града Новог Сада.
На празник Рођења Пресвете Богородице, поставља основу просветне делатности и васпитања српске омладине, чини важне кораке у развијању црквено-народне просвете. Школа је образовала будуће епископе, свештенике и учитеље. У школи се изучавао латински и црквенословенски језик, предмети из области богословља, црквено појање и краснопис. Уџбеници су долазили махом из Русије. Висарионова школа се, 1740. године, развила у високообразовну богословску академију, а Латинска школа постаје претеча данашње Гимназије. Реформом цара Јосифа Другог, 1789. године, школа постаје државна установа за све вероисповести, а потом и католичка Гимназија.
У школи су, као предавачи, радили: архимандрит манастира Ковиља, Јован (Рајић), Захарије Орфелин – познати српски калиграф и бакрорезац – и многи други.
Њени ђаци били су најобразованији свештеници Карловачке митрополије: Стефан Стратимировић, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић и други. О угледу ове школе у Монархији сведочи и чињеница да је, 1769. године, царица Марија Терезија издала наредбу којом се за свештенике у српским црквама могу постављати само она лица која су завршила Колегијум владике Висариона.
Захваљујући пожртвованом раду епископа Висариона, свештенство у Епархији бачкој било је најобразованије у целој Карловачкој митрополији. Немојмо заборавити, владика Висарион 1741. годинe оснива Српску православну болницу у порти Николајевске цркве. У болници је лечена градска сиротиња и путници који су долазили у Нови Сад.
Упокојио се 18. октобра 1756. године у Новом Саду.
Епископ Висарион (Павловић) заслужује једно од места значајних Новосађана, његове културе, просвете и српске духовности. Због свега овога, историја велике Српске православне гимназије новосадске је важно и поучно поглавље наше српске историје, које заслужује да буде проучавано, а велика православна Гимназија наставља да љубоморно чува личност и дело владике Висариона.
Иван Костић, катихета