На разна салетања од стране разних салетача, – такође Мирко Перић (?!), Деманти који то није и Не бојте се, децо светог Саве, teologija.net), – дакле салетања од стране мојих нежељених душебрижника, да променим или умекшам став у својим текстовима објављеним недавно због окупљања разних слојева друштва у Србији, укључујући студенте и средњошколце, а поводом немилих дешавања и појава у државној заједници од стране изазивача тензија које Србији прете општим хаосом, поново демантујем све оно што ми се насилно ставља у ум, на језик и на душу!!!
Кад ово кажем, мислим на чињеницу да се по мојим текстовима ровари без обазирања и стида, да се стварају конструкти за спинове и да се прекрајају монолитне мисаоне целине, да се у њих учитавају разна туђа моралисања и зановетања, те и да се прибегава насилном прибрајању мене самог шесторици епископа, и то са некаквим својством и ингеренцијом седмог…
Не пристајем да ме ико ни милом нити силом убраја у друштво „шесторице епископа“, који су заједничким писмом изнели своје лично мишљење и уверење о студентским протестима и мом теолошком језику, истовремено сугеришући да би истоветан њиховом мишљењу о овој актуелној теми требало да буде и став СПЦ, еда би он постао јединствен и саборан, тојест саобразан њиховом обрасцу, обрасцу „шесторице епископа“.
С тим у вези, али и у вези са онима који лове моју душу, тојест лукавствима ме стављају у контекст покајника и некога ко је у међувремену променио личне ставове пријемом студената и средњошколаца у крушевачке црквене храмове (Лазарица, храм Светога Ђорђа и Богородица на Расини), рећи ћемо следеће: овде се ради о испуњењу писане молбе оних студената који су кренули према Нишу, и који су упутили молбу свештенику у Крушевцу да присуствују светој Литургији и причесте се, да целивају иконе и да буду испраћени кађењем и звонима. Све им је то било удовољено као онима који су нам се у својој писаној молби представили речима „Ваша духовна деца“! Према томе, жељу наше духовне деце ја сам као надлежни архијереј испунио, и то са свешћу да се ради о нашој деци и да су наши храмови отворени за њих, баш као и за све друге људе које храмови привлаче.
Овај догађај не може бити у супротности са ставовима које сам изнео у својим текстовима на тему немилих збивања која се дешавају у последње време у нашој земљи. У складу са својом савешћу и мишљењем, ја нисам имао право да не поступим пастирски, као и у вези са отвореним црквеним храмовима. Друго, постајући архијереј, ја нисам аутоматски постао и неко ко не може да греши, по речима Мирка Перића (?!). Претходно сам, као човек, од свога рођења био погрешив, али сам могао да се плашим (реч истога), но ја немам разлога да се плашим због овога што ми се сада и овде дешава! Поготову се нећу плашити због ујдурме разних вештака који свој језик окрећу као неко вербално мотовило око мене, еда би ме целог обмотали паучином својих спинова и софизама.
Елем, што се тиче мене и мојих ставова, испољених у мојим текстовима, бранићу их и бранити, супротстављајући се њиховом кривотворењу и злоупотреби. Зато поново подсећам све осветнике, кривоклетнике, тужитеље и подметаче спинова, да треба, пажљиво и хладне главе, да поново прочитају у мојим текстовима бар она места која их доводе до самообмане и поновних освета! Зашто освета?! Због претрпљених вишеструких теолошких пораза!
Ако ли наставе да се са толиком острашћеношћу окомљују на мене и да подмећу спинове за ко зна чији рачун, само ће изигравати инквизиторе за свој грош. И даље ће измишљати аргументе да би их софистички учитавали у мој текст, односно текстове, чиме ће језицима својим обмањивати себе и друге?! И ту је крај!
Митрополит крушевачки Давид
Извор: Епархија крушевачка
