Ново издање емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ посвећено је свештеном спомену на преподобну мајку нашу Анастасију, мајку Светога Саве.
Преподобна Анастасија, некада Ана Немањић, рођена је у првој половини 13. века, претпоставља се око 1125. године. У браку са српским великим жупаном Стефаном Немањом, коме је била једина супруга, родила је три сина: Вукана, Стефана и Растка ‒ Светог Саву, а претпоставља се да је родила и неколико кћери. Једна је од најзначајнијих женских историјских личности средњовековне Србије, веома честитог живота и племенитог карактера. У изворима се само помиње као „пуна добрих делаˮ, она која је „творила угодна дела пред Господомˮ, „нежна матиˮ и „милосрдна госпођаˮ. Нема поузданих историјских података о њеном пореклу. О светој Анастасији највише говоре васпитање њених синова и дух који је као родитељ са Немањом морала однеговати код њих, што потврђују извори: „И научивши их светим књигама и врлинама, весељаху се у Господуˮ.
Сва тројица Аниних синова свој животни пут завршила су примањем „анђеоског ликаˮ односно монашког чина: Вукан добивши име Теоктист, Стефан добивши име Симон, а Растко добивши име Сава. И сама Ана је одлуку о примању монашког пострига донела у договору са супругом и заједно су је испунили одричући се од света у Расу, у исти дан замонашени из руку епископа Калиника на Благовести 1196. године. Преподобни Симеон је отишао у Студеницу, а Анастасија, „примивши свети ликˮ у манастиру Пресвете Богородице у Топлици код данашње Куршумлије, који је претходно основала са Немањом.
Преподобна Анастасија упокојила се у Господу 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати Богородичине цркве у Студеници, где су за време археолошких радова осамдесетих година прошлог века откривене њене свете мошти. У част преподобне Анастасије је од најфинијег светогорског сребра, злата и драгог камења израђен драгоцени кивот, у који су њене свете мошти похрањене 1996. године.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
