Светом архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит белгородски и старооскољски г. Јован (Руска Православна Црква), уз саслуживање Преосвећене господе Епископа рашко-призренског Теодосија и аустралијско-новозеландског Силуана, као и свештенослужитеља из више епархија. Богослужење су појањем украсили Хор свештеника и теолога, под управом протонамесника Бранка Чолића, и сестринство манастира Ћелије на челу са игуманијом мати Гликеријом.
Као и ранијих година, дан у коме је у календару Цркве уписано име Преподобног оца Јустина Ћелијског довео је у светињу на обали Градца бројне пастире и верни народ из различитих крајева Србије, дијаспоре и сестринских православних земаља. У заветном триолтарном храму, крај његових моштију, принете су молитве у част великог научника и молитвеника, који је светима прибројан пре једанаест година.
– Свето писмо нас учи да је „диван Господ у светима Својим“, а светим људима називамо оне који су за свог живота угодили Богу и којима је Бог даровао свој удео за њиховог живота на земљи. Црква је небо на земљи и људи који су заиста црквени задобијају светост, јер глава Цркве је сам Христос и Он бира срца у којима може да обитава, неке су од поука празничне проповеди коју је произнео Митрополит белгородски и старооскољски Г. Јован, уз преводилачко посредовање протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду.
– Преподобни ава Јустин је писао да је човек за свог овоземаљског живота пут. Сваки човек путује од временског ка вечном, од онога што се распада до онога што се не распада. Поред оца Јустина, данас вршимо и молитвени помен још једном великом угоднику, а то је Свети праведни Јован Кронштатски. Када читамо дела Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Јована Кронштатског, ми увиђамо да има много сличности међу њима, јер они су писали да сваки православни хришћанин треба да каже: Не живим ја, него живи у мени Христос. То значи да треба да имамо исте мисли какве је имао Христос и наше речи и поступци да буду истоветни Његовим. То све заједно значи светост, истакао је Митрополит Јован.
– Преподобни отац Јустин је писао да човек има само једно право, а то је да буде праведан, јер нас је Господ створио по лику и подобију свом. Увек је тежио ка обожењу и све околности које су пратиле његов живот за њега нису имале никаквог значаја. Он је непрестано био са Богом. Никада није ћутао, јер је знао да се ћутањем издаје Господ, указао је руски архијереј на глас савести свог доба, који је долазио од оца Јустина.
– Ми се окупљамо у дану у коме вршимо спомен на њега. Присећамо се његовог живота и то је наша радост, која је уједно и пасхална радост. Преподобни отац Јустин нас је учио како да остваримо своју личну пасху. Како да идемо од мржње ка љубави, од рушења ка зидању, јер то је наша лична пасха, закључио је митрополит Јован који је заблагодарио Патријарху српском г. Порфирију на благослову да на празник служи Литургију у заветном храму оца Јустина, епископима Теодосију и Силуану и свима који су били део светојустиновске свечаности. Честитајући славу мати игуманији Гликерији и њеним сестрама, митрополит Јован јој је даровао кутију за тамјан у знак сећања на празнично заједничарење.
Након свете архијерејске Литургије је преломљен славски колач и освећено жито и вино. Празник Преподобног оца Јустина ове године први пут је прослављен без блаженоупокојених митрополита Амфилохија и епископа Атанасија, његових духовних синова и настављача његовог богословског дела, односно други пут без епископа Милутина, који је као духовни старатељ верних у Епархији ваљевској сведочио светојустиновски и светониколајевски пут служења Господу.
Ј. Ј.
Извор:
