Празник Христовог Васкрсења

У средишту црквене године, у средишту целокупног времена, код хришћана се увек налазио празник Пасхе – Христовог Васкрсења. По Јеванђељу, Христос је васкрсао у први дан недеље. Први дан новог времена, новог живота, оног живота који је засијао из гроба, којим, по речима апостола, смрт више не влада (Рим. 6, 9). Потребно је схватити и осетити да хришћанство почиње новим доживљајем времена, доживљајем у ком време више није повезано са смрћу. „Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?” (1. Кор. 15, 55) – овде је сва срж, сав огањ хришћанске вере. Смрт је побеђена, смрт више није безнадежни растанак, у свету је почело Васкрсење, наступио је нови дан, први дан новог стварања, који надилази ограниченост времена, који у њега уносио радост вечности и радост вечног живота. Управо је ту хришћанска основа Васкрса као новог доживљаја и новог искуства времена.

Вера у Христово Васкрсење радикално мења наш однос према смрти. Смрт је сада испуњена светлошћу, смрт више није прекид који све обесмишљава. У Христу смрт постаје етапа живота, корак ка Васкрсењу сваког тела, ка оном коначном васпостављању свега у Богу које хришћани називају Царство Божје. Треба нагласити: није то вера у некакав тајанствени „загробни живот”, која је постојала и пре Христа; не, то је вера управо у Васкрсење, тојест у повратак живота у свој његовој пуноћи и савршенству. Ето, зато је Васкрс празник над празницима, оно сунце које прожима и осветљава собом целокупно време, зато је овај празник кључ хришћанства.

Васкрсу претходи дуга жалост Великог поста, време очишћења, човековог удубљивања у свој унутарњи живот. И коначно, све се то прелива у светлост и радост васкршње ноћи, када заиста спознајемо, опет и опет, да је смрт опустошена, да „живот живује”.

Протопрезвитер Александар Шмеман, Беседе на Радију Слобода,
четврти том, Каленић, Крагујевац 2018, стр. 161,163,164.

Print Friendly, PDF & Email