Бођани – Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2019. године, у Световаведењском манастиру у Бођанима, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.
Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку владика Иринеј поучио је присутне о значају и смислу празновања Ваведења Пресвете Богородице. Храм Господњи јесте смисао нашега живота. Када излазимо из храма Божјега – са свете Литургије, са светога богослужења, окрепљени духовно, сједињени са Господом кроз Причешће Телом и Крвљу Његовом, препорођени – наш живот после храма не сме да буде нешто сасвим друго него наставак тога што смо доживели у храму. Цео наш живот треба да буде богослужење, да буде – као што су неки од умних људи рекли – Литургија после Литургије. Мада је тешко одвајати једну од друге јер само је једна Литургија – Литургија живота и спасења, али треба постепено, благодаћу Духа Светога, нашим покајањем, трудом и вежбањем у врлини, да претвори цео наш живот у Литургију, у богослужење, казао је Епископ бачки.
На светој Литургији владика Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Срђана Вукића.
После заамвоне молитве извршено је освећење славских дарова, колача и кољива, после чега је Епископ бачки г. Иринеј честитао славу братству Световаведењске обитељи, а свима присутнима Преосвећени је пожелео благословен празник.
Једним устима и једним срцем појали су појци Светоархангелског манастира у Ковиљу, заједно са појцима Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин и братијом Световаведењског манастира.
Православни манастир у Бођанима изграђен је у 15. веку. У манастиру се налази чудотворна икона Пресвете Богородице Бођанске.
[carousel_slide id=’5897′]
Алмашки храм у Новом Саду – Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у среду, 4. децембра 2019. године, у храму Света Три Јерарха у Новом Саду, уз саслужење протопрезвитерâ Владана Симића, Бранка Вујиновића и Бране Миловца, презвитера Александра Поповића и ђакона Ивана Васиљевића. После прочитане јеванђелске перикопе прота Миливој је честитао присутнима празник Ваведења Пресвете Богородице. Нека дâ Бог да трајним молитвеним заступништвом Пресвете Дјеве Марије милост Божја увек буде на свима вама и на вашој деци, и на свима нама, и на свима онима који желе да живе по Божјим уредбама и да тако достигну обећану награду у Царству Божјем, поручио је архијерејски намесник новосадски први.
После заамвоне молитве протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја о постављењу протопрезвитера Бране Миловца, досадашњег архијерејског намесника бачкопаланачког, за парохијског свештеника при Алмашком храму у Новом Саду. Спроводећи у дело наведену одлуку надлежног Епископа прота Миливој је пожелео добродошлицу оцу Бранету, истакавши да се нит пастирског служења и службовања никада не прекида. Сви смо само удови и чланови Тела Христовог који се зове Црква, и свагда смо дужни да сва послушања и одлуке Епископа примамо и спроводимо у најбољој могућој мери, колико то до нас зависи, нагласио је архијерејски намесник новосадски први.
Заблагодаривши Епископу бачком на указаном поверењу, очинском промишљању и љубави, отац Бране Миловац је изразио наду да ће успети да одговори изазовима нове Њиве Господње. Обузимају ме уједно и радост и зебња, јер знам да овај храм, који улази у четврто столеће свога постојања, иза себе има многе дивне Божје свештенослужитеље који су допринели да овај храм добије једну културно-духовну целину. Ходећи тим путевима верујем да ћу – уз вашу помоћ, љубав и стрпљење, уз Божји благослов – успети дати одговор и ићи ка ономе вечноме на шта смо сви призвани, а то јесте Царство небеско, нагласио је нови парох при Алмашком храму. Срдачну добродошлицу оцу Бранету пожелео је и протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ храма Света Три Јерарха.
[carousel_slide id=’5914′]
Врбас – Верни народ парохије врбашке на свечан и молитвен начин прославио је храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице.
Празнично бденије служио је протојереј Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки, а на дан празновања Ваведења Пресвете Богородице на светој Литургији началствовао је протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Владислав Пајић, као и протојереји Јован Кезан и Далибор Купусовић. После прочитаног јеванђелског одељка беседио је отац Дејан.
На вечерњем богослужењу началствовао је протојереј Mиодраг Шипка, архијерејски намесник суботички. Отац Миодраг је поздравио славске кумове и присутне у храму Ваведења Пресвете Богородице, честитавши свима славу.
Отац Далибор Купусовић захвалио је свештеницима који су дошли да увеличају молитвено сабрање, а посебне изразе благодарности архијерејски намесник врбашки је упутио верном народу који редовно учествује на светим богослужењима. Овогодишњи кум храмовне славе био је господин Васиљ Бјелетић, а за следећу годину кумства су се прихватили господа Дарко, Синиша и Мирослав Шарчевић. Богослужењу је присуствовао и господин Милан Глушац, председник Општине Врбас.
[carousel_slide id=’6014′]
Стапар ‒ Верни народ парохије стапарске прославио је своју храмовну славу – Ваведење Пресвете Богородице. Бденије уочи празника служио је презвитер Младен Глушац, сабрат Светоапостолског храма у Апатину, а саслуживао је презвитер Милан Цирар, парох стапарски.
На дан празновања Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2019. године, на светој Литургији началствовао је протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитера Љубише Човића, сабрата Светоапостолског храма у Апатину, презвитера Милана Цирара, пароха стапарског и ђакона Александра Верића. Да овај свети и празнични дан прође у радости и лепом расположењу допринео је Дечји црквени хор, који је појао на светој Литургији.
На вечерњем богослужењу настављена је славска свечаност благосиљањем славских дарова – колача и кољива. Овогодишњи кум храмовне славе био је господин Радован Трњаков са породицом, а залог кумства за следећу годину прихватила је породица господина Које Бајуновића.
[carousel_slide id=’6003′]