МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Овим радосним поздравом, драга наша децо духовна, света Православна Црква дочекује и поздравља долазак у свет Богомладенца Христа, Сина Божјега, Који се ноћас родио у витлејемској пећини. Очекујући Његов долазак као најмилијег госта и ми уносимо у наше домове бадњак и сламу како би му међу нама и у нама било топло и светло.
Црквени песник у каснијим вековима, посматрајући духовним видом шта се збило оне чудесне ноћи када је Небо походило Земљу, када је Бог постао Човек, усхићен обраћа се Новорођеноме у божанском надахнућу кличући Му у име свих нас: „Шта да ти принесемо, Христе, Који си се на земљи јавио као Човек нас ради? Јер сва твар од Тебе створена, благодарност Ти приноси: анђели песму, небеса звезду, мудраци дарове, пастири дивљење, земља пећину, пустиња јасле, а ми – Матер Дјеву. Боже, Који си пре свих векова, помилуј нас.”
И ми данас, сабрани у Име Божје, упитајмо се, браћо и сестре, шта ми можемо принети као дар новорођеноме Цару мира? Чиме Га можемо обрадовати да би се у нашим домовима и у нашим срцима осећао као међу својима? Ми ништа своје немамо што од Њега самога нисмо примили, те му можемо принети само нешто од Његових богатих дарова којима нас је Он обдарио. Уместо злата, принесимо Му љубав и ревност за божанску Истину, коју нам је Он Својим доласком у свет даровао. Наша смирна нека буде наша богоугодна молитва узнесена Богу из чистога и смиренога срца, попут дима од тамјана који испуњава наше храмове. Уместо ливана принесимо Му мирис чистих душа које смо уздигли вером православном и животом по тој вери, свукли старог и обукли у новог човека и постали сутелесници Христови и сунаследници свих оних небеских блага која је Он са собом донео на земљу.
Радост Рођења Христова није могуће речима објаснити. Ту радост може осетити само срце које се иоле потрудило да током поста, кроз истинско покајање и свету Тајну исповести, очисти себе од свих грехова и страсти и тако постане спремно да у себе прими небескога Госта. То нарочито осећају чиста и невина деца, која весело пијучу по слами на Бадње вече, јер је Божић, пре свега и изнад свега, дечји празник и дечја радост. Они у Богомладенцу Христу добијају свога најбољег пријатеља и заштитника.
Наш народ је и у свим невољама својим, без којих никада нисмо били, у својој вери и Цркви налазио спас. Налазио је снаге да сагледа своје грехе и своје пропусте, да се покаје и поврати на пут својих светих предака и да празнике своје вере држи и слави и у веома тешким условима. Он и данас, поред свих страдања и невоља, осећа радост Божића, труди се да га достојно дочека и прослави.
Божић је пред свима нама, браћо и сестре. Бог се рађа као човек – „да живимо њиме”, еда би тако испунили Богом и душу и тело, јер су зато и створени и душа и тело: да се испуне Богом и живе Богом најпре у овом земаљском свету, како бисмо Њиме живели и у другом вечном и блаженом животу кроза све векове и сву вечност. То желимо и сами себи и једни другима, поздрављајући све Вас сверадосним и стародревним хришћанским поздравом:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
протопрезвитер Брана Влајковић
