Драга браћо и сестре, данас славимо велики хришћански празник, славимо посланог на земљу Јединородног Сина Божјег, Искупитеља света, оснивача наше вере. Пророк Исаија је предсказао рођење Христово говорећи: „Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануилоˮ (Ис. 7,14). „Што ће рећи: С нама Богˮ (Мат. 1, 23). Анђео Гаврил, када је благовестио Пречистој Дјеви Марији Рођење Његово, дао му је име Исус, које значи: С п а с и т е љ. Премда су ова два, по спољашњем виду, различита имена, али по духу и смислу потпуно одговарају једно другом.
Рођени данас Син Божји дође на свет да нас спасе, а кроз то потпуно учини да смо Божји, да Бог буде са нама. Јер шта нас одваја од Бога? „Греси вашиˮ, каже пророк (Ис. 59, 2); а Христос, доласком Својим на свет, ослободио нас је робовања греху и помирио са Богом.
Он је примио тело човечје на Себе, сјединивши га са божанским, приближио је људе Богу, тако да се можемо звати деца Његова; „А онима који га примише, даде власт да буду деца Божја, онима који верују у име Његовоˮ (Јов. 1, 12). Да се пак није родио, ми бисмо остали синови таме, робови греха, а кроз све то се удаљили од Бога. Да није сишао на земљу, ми не бисмо имали праву истину о Богу, те по томе ни Бог не би био са нама. По томе је лако познати да Господ Исус Христос јесте исти што и Емануил – са нама је Бог.
Христос Бог се родио у пећини, у јаслама, у понизности и сиромаштву, рођен је у свету, али „на свету беше и свет кроз Њега поста и свет Га не познаше“ (Јн. 1, 10). Многи људи нису разумели тајну Христове Личности, а она је велика тајна побожности. Побожност можемо слободно да кажемо да није знање, већ је д о ж и в љ а ј. То је живот у љубави, вери и нади.
Божић је најсавршеније дело Божје љубави и Божјег човекољубља и ми га само својом љубављу можемо најдостојније доживети. Благодаримо му, те по примеру Његовом не чезнимо за добра земаљска, а још мање не огрешујмо због истих душе своје. Будимо задовољни својим стањем, поштеним радом и трудом набављајмо себи потребно, а ако и више стекнемо него што нам је потребно не бацајмо га улудо, у безумље и штетне игре него га умножимо на побожност и нарочито на помоћ многој нашој гладној браћи.
Христос Бог, примивши тело човечје на Себе, показа јасно колика му је мила понизност. По примеру Његовом ми будимо понизни, клонећи се гордости и доживимо кротост и братску љубав према сваком. Наше срце мора постати Његова колевка, да бисмо и ми као Његови свети апостоли сагледали Његову славу као славу Јединога Који се рађа од Оца, да бисмо достојно доживели и прославили Божић поздрављајући један другог и срцем и устима:
Мир Божји, Христос се роди!
Протојереј Александар Лазић,
парох Светогеоргијевског храма у Сомбору
