Шајкаш – У суботу, 26. октобра/8. новембра 2025. године, на празник Светог великомученика Димитрија, прослављен је престони празник храма у Шајкашу. Празничним бденијем је началствовао протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, умировљени свештеник, уз саслужење свештенства Епархије бачке.
На дан празника, светом Литургијом је началствовао протојереј Жељко Тешић, парох футошки, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. Честитајући славу сабранима, прота Жељко је произнео беседу о светом Димитрију.
Вечерњим богослужењем и чином благосиљања славских дарова началствовао је протојереј-ставрофор Иван Вачик, парох гардиновачки, уз саслужење свештенства Епархије бачке. По завршетку вечерњег богослужења прота Иван је произнео беседу о љубави Божјој према људима. Кум славе био је г. Саво Тешић, а кумство за следећу годину преузео је г. Саша Тешић.
Лалић – У суботу, 26. октобра/8. новембра 2025. године, православни верници у Лалићу су на достојан начин прославили славу храма Светог великомученика Димитрија. У навечерје славе, бденијем је началствовао протојереј Јован Кезан, парох оџачки. За певницом су појали презвитер Желимир Ацан, парох оџачки, и вероучитељ Немања Петровић.
На дан празника, светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Радован Лазић, умировљени свештеник, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Протонамесник Данијел Кобиљски, парох сивачки, надахнуто је беседио о светом великомученику Димитрију. После заамвоне молитве је извршен трократни опход око храма са поменом ктиторима.
Вечерњим богослужењем је началствовао презвитер Драгољуб Мајсторовић, архијерејски намесник кулски, уз саслужење свештенства Епархије бачке. У наставку вечерњег богослужења је извршен чин благосиљања славских дарова, а потом је отац Драгољуб честитајући храмовну славу, надахнуто и душекорисно беседио о светом великомученику Димитрију и потреби православних хришћана да чешће молитвено учествују у светим богослужењима. На крају богослужења, ученици Основне школе „Нестор Жучниˮ из Лалића су извели пригодан уметнички програм. Овогодишњи кум, Зоран Добрић из Лалића, предао је кумство Богдану Гргићу из Лалића.
Футог – У суботу, 26. октобра/ m8. новембра 2025. године, на празник Светог великомученика Димитрија Солунског, у храму Светих бесребреника Козме и Дамјана у Футогу, светом Литургијом је началствовао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, уз саслужење парохâ футошких. На крају свете Литургије, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, служен је помен протојереју-ставрофору Бориславу Башићу, некадашњем пароху футошком, а поводом двадесет пет година од упокојења. После помена, прота Ђорђе је произнео беседу у којој је сабране вернике подсетио на значај сећања на добре пастире, посебно истичући харизматичну личност блаженопочившег проте Боре.
Протојереј-ставрофор Борислав Башић је рођен 3. марта 1927. године у Новом Саду, од оца Светозара и мајке Анице, рођене Јовчић. Четвороразредну основну школу завршио је у Футогу, осморазредну гимназију у Новом Саду. После двогодишњег студирања на Шумарском факултету у Земуну, уписује се 1950. године на Богословски факултет у Београду који са успехом завршава 1954. године. У току студија је служио као чтец патријарха српског Викентија (Проданова). Исте године је ступио у брак са Миленом Петрић из Бачке Паланке. За ђакона је рукоположен 13. новембра 1954. године у патријаршијском параклису Преподобног Симеона Мироточивог, руком викарног епископа Василија Костића, потоњег епископа бањалучког и жичког. Наредног дана, 14. новембра 1954. године, на дан храмовне славе капеле при болничком центру у Београду, од стране викарног епископа топличког Доситеја је рукоположен у чин презвитера. Рукоположења су извршена у молитвеном присуству патријарха српског Викентија. Прва парохија у којој је службовао млади свештеник био је Доњи Ковиљ, где је провео шест година. По личној молби, 1960. године бива постављен за пароха у Тителу где је службовао тридесет пет година. У Тителу је обновио духовно запуштени парохијски живот, ревносно проповедајући веру Христову у веома тешком поратном комунистичком времену. О његовом пастирском раду сведочи летопис на чак осам стотина страница, који је вредно и помно водио све време своје парохијске службе. Чином протојереја одликован је 1978. године, а правом ношења напрсног крста 1992. године. За пароха футошког је постављен 1995. године, а после непуне две године је умировљен. Упокојио се 8. новембра 2000. године и сахрањен је на футошком Горњем гробљу.
