На Међународном сајму књига у Београду, на штанду Медија центра „Одбранаˮ, 28. октобра 2025. године је представљена књига Споменица Погрома у Бачкој 1941–1942. године.
Сајамски штанд издавачке делатности Министарства одбране Републике Србије био је тесан да прими све заинтересоване за, како је нагласила гђа Мирјана Сандић, уредник књиге и модератор промоције, дело које представља трајни подсетник да је сећање наша обавеза према страдалницима Погрома извршеног на територији Бачке 1941. и 1942. године. Жеља да се не забораве невине жртве и обавеза да се сећање на Погром у Бачкој сачува за будуће нараштаје били су мотиви којима су се у стварању ове књиге водили њени аутори: протојереј-ставрофор Владан Симић, протођакон Мирослав Николић и г. Петар Ђурђев.
Историчар Петар Ђурђев је осветлио историјски контекст небивалог масовног ратног злочина Хортијеве Мађарске над Србима и Јеврејима чији је циљ био измена етничке, демографске и биолошке структуре Бачке. Доношењем низа дискриминаторних закона озваничено је насиље над српским цивилима и њихово расејавање. Свакодневне елиминације истакнутих чланова српске заједнице прерашће у страховити Погром широм Бачке: од Чуруга, Шајкаша, Госпођинаца и Мошорина, преко Лока, Титела, Гардиноваца, Вилова, Жабља, Темерина, Србобрана… У историјском памћењу српског народа посебно место заузимају страдања Срба на Савиндан у Бечеју и на Јовандан у Новом Саду.
– Данас најлепша новосадска плажа Штранд, током Погрома је била место страдања хиљада мученика бачких. У њихову славу и част на тој локацији ћемо подићи храм Божји и меморијални центар у коме ћемо чувати истину борећи се против заборава – закључио је г. Ђурђев.
Протојереј-ставрофор Владан Симић, дугогодишњи члан Одбора за обележавање годишњице Рације и један од прегалаца у неговању културе сећања на Погром у Бачкој, подсетио је присутне да је Свети Архијерејски Сабор 2022. године донео одлуку о канонизацији мученика бачких и њиховом убрајању у Диптих светих Српске Православне Цркве:
– Ове невине жртве, свештенослужитељи и многи мушкарци, жене и деца, угледајући се на свете претке из рода нашег, хришћански часно претрпеше велико страдање ради своје вере и имена и пређоше ка Господу, задобивши мученичке венце из руке Христа Бога.
Прва жртва међу прослављеним свештеномученицима био је парох сантовачки Милош Апић, а за њим је пострадало још шеснаест свештеника из Сомбора, Новог Сада, Белог Манастира, Мошорина, Ђурђева, Госпођинаца, Жабља и Титела, као и знаменити професор Карловачке богословије. Заједно са две хиљаде Чуружана пострадала су и њихова два пароха. Посебно дирљивим речима прота Симић је говорио о величанственој жртви младе чурушке попадије чији пример верности, оданости и постојаности не сме остати незапамћен.
– У времену прекрајања историје свакодневно је присутна манипулација жртвама, па тако постоји наратив да су мученици бачки уствари жртве пале за слободу у Народно-ослободилачкој борби. Свесно се умањује њихов тачан број, који иначе никад није ни утврђен, а намерно се заборавља да су многи од оних који су преживели Погром доживели нова страдања од комунистичких власти, док су свете жртве деценијама гуране у заборав – нагласио је протојереј-ставрофор Владан Симић.
Он је подсетио на трагичне чињенице да су бачки Срби и Јевреји насилно депортовани у злогласни систем од тринаест логора, да је том приликом исељено преко педесет хиљада Срба, да извештаји надлежног архијереја говоре да је са радом престало десет црквених општина и парохија, да је побијена петина свештеника Епархије бачке, да су манастири Бођани и Ковиљ претрпели разарања, а њихови монаси протерани. Подсетио је и да је мађарски родољуб др Енре Бајчи Жилински упутио меморандум регенту Хортију у којем је осудио Погром над Србима и Јеврејима и навео да је, по извештајима које је добио са терена, током 1941. и 1942. године у Бачкој страдало шеснаест хиљада Срба и Јевреја свих узраста.
Протојереј-ставрофор Владан Симић је изнео и крајње забрињавајући податак да ни данас у школском програму у Србији не постоји наставна јединица о Погрому у Бачкој.
Тема излагања трећег коаутора књиге, протођакона Мирослава Николића, управника Ризнице Епархије бачке и вредног истраживача епархијског и градског архива, била је делатност Светог владике Иринеја Ћирића у време Погрома у Бачкој.
– Човек који је из логора Шарвар у Мађарској спасао на хиљаде малишана после рата је проглашен народним непријатељем, колаборантом и сарадником окупатора! Широм Бачке са свештеницима и верним народом збринуо је скоро три хиљаде малишана и две стотине мајки са одојчадима, основао епархијску болницу у Новом Саду, бринуо о утамниченим свештеницима и присилно мобилисаним људима. Несвакидашњим дипломатским даром ублажио је страдање своје пастве и очувао канонско јединство Српске Православне Цркве на територији Епархије бачке – нагласио је протођакон Николић.
На крају, аутори су захвалили свима који су подржали њихов рад, а посебно Високопреосвећеном Митрополиту бачком г. Иринеју, министрима одбране у прошлом и садашњем мандату и сарадницима из Медија центра „Одбранаˮ и истакли да су током заједничког рада на различитим врстама грађе, а посебно у депоима градског и покрајинског архива, где су истраживали извештаје Анкетне комисије и сачувана сведочења преживелих, дошли до драгоцених црквених докумената, свештеничких извештаја и летописа који су по први пут објављени у данас представљеној књизи.
Извор:https://spc.rs
