Епископ бачки др Иринеј: „Клањати се икони, молити се пред иконом, Спаситељевом или неког од светих, Пресвете Богомајке, не значи обожавати ни дрво или даску или други материјал, нити било шта створено, већ значи узносити поштовање према прволику или прототипу те иконе, према оној светој личности која је ту представљена.ˮ
У Недељу Православља, 11/24. марта 2024. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј. Епископу бачком саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, свештено братство Саборног храма и новосадски ђакони.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио сабрани верни народ о настанку и смислу богослужбеног прослављања Недеље Православља, те је, између осталог, рекао: „Живописање иконâ је, сa једне стране, исповедање вере у Христово Оваплоћење, а са друге стране, то је и поука о суштини наше хришћанске вере. Познати су већ рани ликови Господа Христа. Kасније су додавани у ликовну уметност хришћанске Цркве и други ликови: лик Пресвете Богородице, која је била оруђе Његовог Оваплоћења, Његова мајка по људској природи, али и ликови светих угодника Његових, најпре мученика Његових, а затим и ликови светих анђела који јесу бестелесни и невидљиви, али који могу – то повремено и чине благодаћу Божјом – да се и у видљивом облику покажу пред људима. И то је оправдање да и они могу бити насликани, живописани. Тако се вековима развијала предивна хришћанска црквена уметност, нарочито свете иконе. Живописање иконâ није био ничији хир или каприц, није то била само академска расправа између присталица уметничког израза у Цркви и његових противника него исповедање вере у Оваплоћење Једнога од Свете Тројице, дакле саме суштине вере. Ако је Христос само Бог, а не и Човек, онда заиста не може бити сликан и представљен као нешто видљиво. Али, ако је Он постао Човек да би спасао човека, онда Он може бити сликан јер је био Човек, прави, потпуни, савршени Човек, наравно без греха. То Црква изражава и данас у целом свом данашњем богослужењу, почевши од главних литургијских песама данашњега празника, тропара и кондака, где се почиње речима: Пречистоме лику Твоме клањамо се – ми се клањамо Оваплоћеноме Логосу, Христу Богочовеку. Даље се у кондаку каже да Реч Божја, Слово Божје, Логос Божји, по Себи неописива, постаје описива, тојест видљива, опипљива Његовим Оваплоћењем, Његовим примањем људске природе. Тако да поштовање икона није ништа друго до, тако бисмо могли рећи, очигледна настава суштине наше вере колико ми то људи можемо да прихватимо и схватимо својим ограниченим способностимаˮ, истакао је Епископ бачки др Иринеј.
После заамвоне молитве служен је чин литије са светим иконама у Недељу Православља, а потом је служен помен жртвама НАТО-агресије, поводом 25 година од почетка агресије тог војног савеза на нашу земљу, као и помен невино пострадалима у терористичком нападу који се догодио у Москви, 22. марта 2024. године.
