У среду, 14/27. септембра 2023. године, на празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епископа бачког, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештенства Саборног храма и новосадских ђакона.
После прочитаног јеванђелског зачала, по благослову Епископа мохачког Дамаскина, беседио је протојереј Велимир Врућинић, настојатељ Саборног храма, који је, између осталог, истакао: „Поштовати и подизати крст, певати о Христовој победи на данашњи празник значи, пре свега, веровати у Распетога Христа, веровати у то да је крсни знак знак оног свепотресног и, по свом смислу, свејединственог пораза који постаје победа и свепобедно славље управо и само због тога што је заиста био пораз који постаје победа само ако га, заиста, прихватимо као пораз. Христос није дошао у свет да би донео некакву спољашњу победу. Он је имао на располагању сву силу Царства Божјег, али се Он одрекао те силе. У тренутку када је био предаван на смрт Христос је рекао: Зар мислите да не могу умолити сад Оца Свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? Међутим, никада Христос није био више Цар него у оним тренуцима док се, опкољен злобном и разјареном гомилом која Га је вређала, успињао на Голготу носећи Крст на својим плећима. Никада није била тако очигледна царственост и царска сила Његова као онога тренутка када га је Пилат извео пред гомилу, одевеног у пурпурну одежду, са трновим венцем на глави, осуђеног на крст и на смрт намењену искључиво разбојницима и рекао: Ево вам вашег цара! Свецела тајна хришћанства је управо искључиво у тој радосној вери да је кроз одбаченог, осуђеног и распетог Христа свету просијала љубав и открило се Царство Божје над којим нико и ништа од света нема власти. Све што треба да урадимо јесте да прихватимо Христа свим својим срцем, свом својом вером и свом својом надом. Ако тога нема онда свака спољашња победа остаје сасвим бесмислена. Може бити да су нам тај спољашњи пораз хришћанског света, та немаштина и та одбаченост, били на неки начин чак и неопходни да би се наша вера очистила од сваке земаљске гордости, од наде у спољашњу моћ и спољашњу победу – да би се очистило наше виђење Крста Христовог који се уздиже над нама и читавим светом и онда када га ни свет ни ми не видимо. Уздиже се и побеђује Крст Христов упркос свему.ˮ
По завршетку свете Литургије, Преосвећени владика Дамаскин је честитао празник сабраном верном народу.
