Монашење у Светоархангелском манастиру у Ковиљу

Епископ бачки др Иринеј: „Монах је непрекидни молитвеник за све.ˮ

У навечерје Недеље свих светих, у суботу, 28. маја / 10. јуна 2023. године, Епископ бачки г. Иринеј је молитвено присуствовао вечерњем богослужењу у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На крају вечерњег богослужења Преосвећени владика Иринеј је извршио чин монашког пострига искушеника Марка Пранића, давши му име Методије, по светом Методију Равноапостолном. Искушеника Марка је монашењу привео јеромонах Харитон, настојатељ Светоархангелског манастира.

По извршеном чину монашког пострига, Преосвећени Епископ бачки се обратио оцу Методију, братству манастира и присутном верном народу. „У нашој вери у средишту наше пажње стоји Крст Христов, за који апостол Павле каже да је био Јеврејима саблазан, а Грцима безумље, а нама, који се спасавамо, то је сила Божја и Божја премудрост, знак спасења, знак вечности, знак победе над смрћу. Сâм назив монах нису монаси сами себи дали него су им људи из њиховог времена и њихове околине дали тај назив видећи њихов живот у смирењу, у одвојености од светских брига и метежа, посвећености молитви, богомислију, размишљању о божанским Тајнама и доброчинствима која су нам Духом Светим у Христу дарована. Али, у исто време, монах не живи за себе. Он је непрекидни молитвеник за све, за своју браћу и сестре, укључујући и оне који нас гоне, мрзе и презиру, укључујући и оне који немају никакво разумевање не само за монашки начин живота него немају разумевања ни за нашу хришћанску веру, за нашу свету Цркву. И за њих се прави монах Богу моли. Моли се, дакле, и за пријатеље и за непријатеље, и за оне који нас воле и за оне који нас мрзе. Монашки живот није у знаку негативнога. Одрицање од света не значи одрицање од Божјег дара, Божје творевине. Монах је одвојен од света који у злу лежи; барем тежи, жели, стреми, чезне да буде одвојен и зато се труди, свестан да не може то постићи својим трудом, макар колико себе приморавао на свако врлинско дело, на сваки подвиг духовни. Али, оно што је нама људима немогуће, Богу је могуће и Њему Јединоме остварљиво. И зато, ако ми заиста имамо ту чежњу, молитву и вапај ка Богу из дубине срца и душе, онда Он у нама се моли кроз нашу скромну молитву, како каже апостол Павле, Духом Светим, уздисајима неисказивим и онда ми постепено узрастамо у меру раста пуноће Христове, узрастамо у благодатне богољудеˮ, поручио је Епископ бачки г. Иринеј у свом обраћању. 

Print Friendly, PDF & Email