Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин присуствовао је у петак, 9. децембра 2022. године, свечаној академији уприличеној поводом сто четрдесет година од изградње здања Читаоничког дома Српске читаонице „Лаза Костићˮ у Сомбору.
На почетку свечаности присутнима се обратио г. Борислав Аврамовић, председник Управног одбора Српске читаонице „Лаза Костићˮ, који је свима пожелео добродошлицу и истакао значај ове познате сомборске установе културе.
Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, поздравне речи учесницима и слушаоцима скупа упутио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин:
„Уважени господине градоначелниче, представници политичког и културног живота Републике, Покрајине и Града Сомбора, цењени чланови Српске читаонице „Лаза Костићˮ, браћо свештеници, даме и господо! Поводом значајног јубилеја – сто четрдесет година од изградње здања Српске читаонице – преносим Вам срдачне честитке и поздраве нашег надлежног архијереја, Епископа бачког господина Иринеја, који је благословио да се у његово име данас обратим.
Окупили смо се данас у част књиге и Сомбораца који су у књигама и њиховој племенитој и сазнајној моћи видели напредак појединца и заједнице, напредак једног града и једног народа. Књига је забележено и од заборава сачувано искуство и сазнање, сачувана пуноћа живота кога више нема и упамћени порази које подсећањем можемо избећи. Књига бележи наше победе и поразе, среће и несреће, наша надања и наша падања, уздизања и потонућа.
Ми смо се у једном историјском тренутку родили као народ уз помоћ књиге, оне прве која је крајеугаони камен књижевности свих хришћанских народа, па и нашег. Та књига у прошлости није морала да се наводи именом, била је прва и често једина књига коју су ретки поседовали. Њен назив је означавао множину књига, али и указивао на град у коме се производио материјал на коме су речи записиване, та књига је наравно Библија. Од те прве књиге и њених преписа и превода, којом смо спознали Бога и вечност, до данашњег нашег сабрања, прошло је много векова. У њима су настала наша прва књижевна дела, не случајно житија, она која поучавају у побожности и подвигу и надахњују за вечност. У свим нашим сеобама и прогонима, егзодусима и повлачењима, са собом смо носили наше највредније: наше књиге и мошти наших предака. Данас смо расути по целом свету, као и наше књиге које су нашле место на полицама и у изложбеним просторима библиотека широм света. Утешно је и у овом тренутку сетити се речи Црњанског који је пројавио своју веру у бесмтрност речима: Сеобâ има, смрти нема!
Данас смо у прилици да се, са великом захвалношћу, сетимо свих значајних Сомбораца из редова Цркве и из редова грађанства, који су у настајање и трајање Српске читаонице и њених садржаја уткали немалу снагу и време, ентузијазам и полет. Читаонице су, у оно време, биле места окупљања „најотличнијих грађанa, који су се одликовали поштењем, добротом и правичношћуˮ, како стоји у Статуту ове установе. У њима се рађао и неговао национални, културни, просветитељски и политички дух ондашњих Срба; у њима се разговарало и саветовало, дебатовало и рецитовало, сабирало, али и делило тадашње Српство.
Уз жеље да Српска читаоница „Лаза Костићˮ настави своје историјско трајање и своју мисију, надахнута свима који су њој проналазили и проналазе себе и у којој надограћују своје биће, изражавам искрено задовољство што сам у прилици да вам упутим срдачне честитке. На многаја и блага љета!ˮ
У наставку свечаности присутнима су се обратили г. Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора, госпођа Драгана Милошевић, Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Јелена Филиповић из Покрајинског завода за заштиту споменикâ културе, a свечаности је присуствовао и академик Миро Вуксановић.
Свечаност је завршена кратким културно-уметничким програмом којим је представљена ова културна установа и значајне личности Сомбора које су својим животом и делом уписане у историју Српске читаонице „Лаза Костићˮ у Сомбору.
Српска читаоница важи за једну од најстаријих установа културе у Србији, а здање у којој се и данас налази Српска читаоница, од 1969. године носи статус заштићеног споменика културе.
