Отерани са предака гроба
Пожар узавреле крви букти у даљини
Потера их нечастивих злоба
Беже од Олује и Бљеска у близини.
Колона стараца, жена и деце
Претоварена кола и трактори
Сваки своје призивају свеце
И моле Бога да неко их прими.
Плач без суза и тишина нема
Неверица, страх и лицâ безнађа
Крвник на нејач поново се спрема
Иза облака скривен уморне да гађа.
Не мари ништа што назад не могу
Што их на крају пута не чека нико
Да очевину понесу на опанака ногу
Поруге им шаљу да не претекне нико.
Има их што славе крвожедну чистку
На тврђави вијори застава туђа
Радује се Звер нечасном добитку
Настала времена све луђа и луђа.
У пехару победе Звер лице крије
Плаши се јутра и рађања зоре
У ноћи мртваца, да тело доубије,
Жртве прогласи за агресоре.
Нечастивог слуге Бог ће оборити
И домаће своје поставит на место
И Књигу Суда тад ће отворити
Да достојнима врати на тврђави престо.
Зато, Србине, памти добро!
Ко претекне мора знати:
Пут Олује није готов,
Ко достојан буде, тај ће да се врати.
Протојереј Владан Симић,
збирка песама Питам се,
Беседа, Нови Сад 2020, стр. 88 – 89.
