Свештени спомен на светог Стефана Високог деспота српског и свете Евгеније (Ефросиније), царице Милице, био је тема новог издања емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ.
Свети Стефан Лазаревић, познат и као Стеван Високи, био је син кнеза Лазара (1371—1389) из породице Хребељановића. Владао је са титулама кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Животописац светог Стефана Високог, Константин Философ, пише да је свети боговидац Мојсије био узор и образац светом богољупцу, праведном Стефану деспоту, јер је и животни пут њих двојице од самог почетка скоро једнак. И Мојсије и Стефан су око 40 година спасоносно водили свој богоизабрани народ кроз земљу ропства, египатског и турског. Још га је упоредио са Исусом Навином, јер му је био сличан у вери и храбрости, те са пророком Данилом и света три младића из пећи вавилонске, јер је и он као и они био у чељустима лавовским и пролазио гроз огањ. Подигао је дивне задужбине, манастире Манасију и Каленић, и био је заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима.
Преподобна Евгенија (Лазаревић) – кнегиња Милица, рођена је око 1335. године. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код султана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јашију. Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матереˮ и „Удовству мојему женикˮ. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
