У четвртак, 16. јуна 2022. године, у манастиру Бођанима одржан је међународни симпосион под називом Црквена уметност и савремени токови. Симпосион је одржан у организацији Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, а у сарадњи са манастиром Бођанима и Покрајинским заводом за заштиту споменикâ културе у Новом Саду.
После поздравних речи које је упутио презвитер др Дарко Стојановић, директор Академије, учесницима симпосиона обратио се Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, који је том приликом отворио скуп. Преносећи благослов и поздраве Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, Преосвећени владика Дамаскин је, поред осталог, истакао: „Уметност се може оцењивати и процењивати различитим мерилима и изван Цркве, у музејима и галеријама, на уметничким факултетима… Можемо користити различите естетске категорије које имају своје место у уметничким правцима и не могу се упоређивати без могућности да у просуди погрешимо. Знамо да објективност у социолошкој процени домета неке културе и уметности значи и озбиљност и легитимност процене. Управо због изостанка објективности и спремности да православну уметност – можемо је назвати и ромејском – оцењујемо оним естетским категоријама које су биле најважније и којима су уметници једино и могли да прикажу веру свога времена и своје Цркве, ми данас наилазимо на неразумевање у срединама које нису традиционално православне. Зашто? Зато што је основна категорија наше уметности била узвишено. Светитељи су приказани као људи врлине, аскезе, подвига, исповедништва, победе над собом и природом, над својим хтењима, људском славом и моћи. Њихова лица су смирена, њихове очи су упрте у небо, оне већ виде Господа. Фигуре су дематеријализоване, издужене, једноставно приказане. Лица светитељâ су приказана онаквима какви ће бити пред Престолом Сведржитеља. Сви ми, који молитвено стојимо или служимо, свако према своме дару у литургијском слављу, постајемо сапутници светима насликаним на зидовима наших храмова, благодарни за дар који су многи, често безимени уметници и песници, писци и градитељи умножили на спасење своје и свих душа које су надахнули.ˮ
У радном делу симпосиона, одржаном у оквиру две сесије, своје реферате изложило је петнаест учесника, међу којима су били професори Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, као и научни сарадници Балканолошког института у Београду и запослени у Покрајинском заводу за заштиту споменикâ културе.
