Недеља Православља у Саборном храму у Новом Саду

13. март 2022.

Епископ бачки др Иринеј: „Православље значи права вера, али значи и исправно прослављање Бога на основу те вере. Бога не можемо славити како доликује Његовом величанству ако у Њега не верујемо истинито, правилно и спасоносно.ˮ

У Недељу Православља, 28. фебруара / 13. марта 2022. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј. Епископу бачком саслуживали су свештеници Саборног храма и новосадски ђакони.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је подсетио сабрани народ да православни хришћани на данашњи дан прослављају празник који је посвећен истинитој вери у Бога, због чега се данашњи празник назива Недеља Православља. „Питање истинитости вере је кључно, суштинско питање нашега спасења. Није питање теорије, идеологије, просто учења или доктрине, него питање живота, јер наш живот зависи од вере. Истинска вера рађа праву наду и нада рађа – заједно са вером – љубав. Православље значи права вера, али значи и исправно прослављање Бога на основу те вере. Бога не можемо славити како доликује Његовом величанству на висини ако у Њега не верујемо истинито и правилно и спасоносно. Зато је ово веома важан и свет празник. То је један од млађих празника у историји Цркве, потиче из деветог века. Хришћани су се од првих дана историје Цркве трудили да и кроз уметност, па и кроз ликовну уметност, изразе истину своје вере о томе да је Бог из љубави постао Човек, да Христос није неки апстрактни Бог, негде далеко метафизички, Који је потпуно недоступан за нас. То није хришћански. Хришћанско схватање Бога је то да Бог јесте, по Себи, недоступан, по Својој природи, јер је Он Бог, а ми смо створења Његова. Зато и каже Свето Писмо, управо Јеванђеље по Јовану које смо сад чули, да Бога нико никада није видео. Али, у исто време, Сâм Христос каже да су блажени они који су чистога срца, јер ће Бога видети. Како то да исто Свето Писмо, реч Божја, каже нам да Бога није могуће видети и да ће Га видети људи који су чистога срца? Зато што је и једно и друго истина. По природи, по суштини, Бога заиста не можемо познавати и Он остаје недоступан, али, како исти јеванђелист додаје одмах у следећој реченици, да Бога – Којега не можемо искусити, ни видети – Њега нам објављује, Њега нам предочава, Њега чини видљивим у Својој личности Jeдинородни Син Његов, Који је у наручју Његовом, Христос Који постаје Човек нас ради и нашега спасења ради. Зато Га апостол Павле назива видљивом иконом Бога невидљивогаˮ, истакао је Преосвећени владика Иринеј.