Богослужбене особености празника Преподобног и богоносног оца Симеона Мироточивог

О преподобном и богоносном оцу нашем Симеону Мироточивом, великом владару српског народа, знаменитом ујединитељу српских земаља, прекрасном творцу независне српске државе, снажном бранитељу Православља и истребитељу богохулних јереси, говорили смо на таласима Радио-Беседе у оквиру новог издања емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ.

Када је велики жупан Стефан Немања утврдио државу и православну веру у њој, по примеру свога сина Саве, примио је монашки чин у манастиру Студеници 1195. године, добивши име Симеон. Дотадашња његова супруга Ана, такође је примила монашки постриг, добивши име Анастасија.

После две године монашког подвига и живота у Студеници, преподобни Симеон одлази у расадник монаштва, светионик врлинскога живота и врт Пресвете Богородице – Свету Гору. Ту се настанио најпре у манастиру Ватопеду, заједно са својим сином Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају.

Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изустио је псаламске речи: Све што дише нека хвали Господа! Преселио се у радост Господа свога, 13/26. фебруара 1200. године.

У оквиру наведене празничне емисије подсетили смо на значајне храмове који су посвећени преподобном Симеону Мироточивом, а међу којима се налази и велелепни храм у новосадском насељу Ветерник.

Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

Print Friendly, PDF & Email