У четвртак, 13. јануара 2022. године, у 94. години живота, уснуо је у Господу чтец Славко Бабић, професор биологије у пензији. Дан раније преставила се у Господу и његова супруга Нада (рођена Јабланов), дефектолог у пензији, у 91. години живота, са којом је Славко проживео шест деценија складног и честитог брака. У вихору Другог светског рата, епископ бачки Иринеј (Ћирић), рукопроизвео је тадашњег четрнаестогодишњег дечака Славка у чин чтеца са правом ношења орара, у свештеном манастиру Ковиљу, на дан храмовне славе 1942. године.
Будући дете земљорадничке породице, Славко је одрастао на салашу у Госпођинцима, где се и разгарало његово срце у побожности коју му је усадио његов отац Секула, који је био члан богомољачког покрета светог Владике Николаја Велимировића. Стога је било потпуно природно то што је Славко до последњих дана свог овоземаљског живота редовно и ревносно учествовао у животу литургијске заједнице при Световазнесенском храму у Суботици. То његово учешће подразумевало је и похађање часова веронауке, где је и сâм знао да држи предавања која су се тицала области којом се као дугогодишњи професор бавио и коју је изучавао. Његова љубав према Господу и његова топла и блага реч коју је имао за све и за свакога, учинили су да остане у неизбрисивом сећању свих који су га познавали и које је окупљао око себе. Међу својим суграђанима и сваком човеку добре воље, Славко ће заувек остати упамћен и као вољени професор и легенда суботичке просвете.
У позним данима свог живота, када је већ и слух почео да га издаје, увек би се спремао за свету Литургију, прочитавши одељке из Апостола и Јеванђеља за тај дан, а уколико не би стигао, чинио је то после свете Литургије. На њему су се заиста испуниле оне речи преподобног Серафима Саровског, који је говорио: „И у болести, и у немоћи, и пузећи, само да стигнем на евхаристијско сједињење.” Промисао Божји је уредио да баш на спомен овог светог угодника Божјег, 2/15. јануара 2022. године, Славко са својом супругом Надом и оде у земљу од које је узет, да би се у вечности радовали са Господом и свима светима Његовим.
Земни остаци уснулих слугу Божјих Славка и Наде почивају на православном гробљу у Дудовој шуми у Суботици, ишчекујући васкрсење мртвих и живот будућега века.
Вечан вам спомен, блаженства достојни, драги наш брате Славко и сестро Надо!
Братство Световазнесенског храма у Суботици
