У Мошорину служен парастос жртвама Погрома у Бачкој

Епископ мохачки Дамаскин: „Сабрали смо се не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису.”

У уторак, 4. јануара 2022. године, у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому („Рацијиˮ) у јужној Бачкој.

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је парастос невиним жртвама Погрома (,,Рације”) у Бачкој, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке.

Беседећи по завршетку парастоса, Преосвећени владика Дамаскин је рекао:  

„Високопречасни оци, драга у Христу браћо Мошоринци, који сте се сабрали данас овде у вашем храму, гости, драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас овде у Мошорину, као што се и сваке године сабирамо у једном од местâ где се десио овај тешки злочин, овај погром над цивилним становништвом у Бачкој, јер управо у ово време, пре осамдесет година, почео је овај страшан злочин у Чуругу, а наставио се по околним местима у јужној Бачкој. И нама, који живимо у данашњем времену, тешко је схватити тако нешто што се догодило вашим пријатељима и рођацима, вашим дедовима и прадедовима. Али велики Његош каже: Завист, злоба, адско наслиједије, то човјека ниже скота ставља. И заиста, у тој једној његовој изреци, односно стиху из Луче Микрокозме, ми можемо да видимо шта може завист и злоба, односно нељудскост да учини од човека – да га стави ниже од скота и да учини такав један злочин. Али, ми смо се овде сабрали не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису. Можемо само да замислимо кроз шта је прошао тај невини народ, који није знао због чега страда, јер није имао неке кривице на себи, али су страдали да би уплашили злочинци друге и да би у том страху живео народ за време окупације. У овом храму је служио и проповедао вашим прецима и чувени прота Светозар Влашкалић, који је управо на Бадњи дан ухапшен, пострадао, мучен и одведен до оближњег вама Шајкаша, али на какав начин вучен и мучен и тамо пострадао. Пострадали су и многи други из овога села, али и из читаве јужне Бачке. Молимо се Богу, Који је Дародавац свих добара, да и њима дâ вечна добра у Царству Своме, да их прими као Своју децу коју ће да препозна. А нама, који смо се данас сабрали овде у овом предивном сеоском храму, да Господ дâ снаге да се молимо за покој њихових душа, да чинимо помене, као што их и чинимо и као што је и током ових осамдесет година само Црква чинила; да их не заборављамо у нашим молитвама; али, у исто време, да смогнемо снаге да живимо и ми њиховим животом, а то јесте у вери, и да – ако не дај Боже дођу таква времена – и ми будемо спремни да прихватимо крст страдања. Нека би Господ њима дао вечни покој и Царство небеско, а вама, који сте се овде данас сабрали у ове претпразничне дане пред велики празник Рождества Христовог, нека би Господ дао мир у души, спокој у вашим срцима и снаге да праштате и да опростите. Нека је покој свим невино пострадалим жртвама погрома у јужној Бачкој. Бог душу да им прости!ˮ

После парастоса, Епископ мохачки г. Дамаскин је уручио дарове награђеним учесницима књижевног конкурса и ликовних колонија одржаних током претходне године.  За најбољи ликовни рад у оквиру ликовне колоније под називом „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђен је рад Наташе Домазетов из Новог Сада. За најбољи ликовни рад током ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ награђена је Дејана Малетин из Мошорина. За најбољу песму на књижевном конкурсу „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђена је Дајана Петровић из Ваљева, за песму Писмо Миклошу Хортију. За најбољу причу на поменутом књижевном конкурсу награђен је Вељко Етински из Новог Сада, за причу Сведоци су преживели. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, Преосвећени владика Дамаскин је поделио благодарнице Црквене општине мошоринске учесницима ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ.