У времену када са свих страна слушамо о одливу мозгова и о нашим лекарима који напуштају Србију и хрле у Западну Европу и земље Новог света, и када се прибојавамо да у Србији неће остати нико да нас лечи, постали смо, нажалост, сведоци бахатости и тријумфа покварености, зависти и подлости. Реч је о беспризорној хајци која се већ најмање две године води против проф. др Весне Туркулов, редовног професора и Шефа катедре за инфективне болести на Медицинском факултету у Новом Саду, сада већ бивше управнице Инфективне клинике Клиничког центра Војводине и једног од најуспешнијих лекара које Србија има. Можда др Туркулов није једина којој се чини неправда, али је сигурно јединствен случај да се врхунском лекару и доказаном стручњаку за вирус Covid 19 замера због лечења пацијената и забрањује рад са пацијентима оболелим од коронавируса. И, као додатак на скупоћу, све се то чини у тренутку када у Србији има на хиљаде људи дневно заражених и када се епидемији не назире крај.
Др Весна Туркулов је за показане резултате у беспоштедној борби са короном добила орден од Председника државе, Октобарску награду Града Новог Сада и, као круну свега, у знак признања за оданост Цркви и делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј и надахњујућој борби против епидемије коронавируса, високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена. Пре само три недеље, на Ђурђиц, одликована је одлуком Светог Архијерејског Синода, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија лично, а на предлог Епископа бачког г. Иринеја. Истог дана била је и кума градске славе и седела за истом трпезом са онима који ће, без оправданог разлога и из чисте сујете и пакости, само неколико дана касније, донети решење о њеној суспензији и смени са места управнице Инфективне клинике, због лечења пацијената од коронавируса. Када је обасипана похвалама и одликовањима за велики допринос нашој држави и свим њеним грађанима, нико од њених противника се није усудио да било шта противречи него су сви, и они који је воле и поштују и они други, аплаудирали и тапшали је по рамену. Ипак, они други су то чинили унапред јој свесно спремајући подвалу. Питам се: да ли се лицемери рађају као такви или то постају током живота, учећи вештине преживљавања у свету политике и са њом повезаних страсти? У ком тренутку човек одлучи да је спреман на све компромисе са својом савешћу, под условом да је има, и да ли икада помисли да је време за покајање? Судећи према најновијем развоју ситуације и најсвежијим саопштењима и изјавама, још није дошло време за покајање, а то значи да се наставља започети пир бахатости и бескрупулозности, кривотворења документације и покретања монтираних дисциплинских поступака.
Елем, медији су објавили да је неких промена у Клиничком центру Војводине било, али проф. др Весна Туркулов још није враћена на место управнице Инфективне клинике, са којег је незаконито уклоњена без икакве кривице, по систему бољшевичке смене кадрова. Или се њена кривица огледа у њеном поштењу, преданости пацијентима и одбијању да постане део коруптивног апарата о којем су медији писали протеклих дана? Ако читава ствар ускоро не добије једини могући разумни и поштени епилог, нама, обичним грађанима и благодарним пацијентима др Весне Туркулов, не преостаје ништа друго него да се окупимо на неком јавном месту и да сви заједно подржимо нашу драгу докторицу Весну, а од оних који су злоупотребили своје положаје затражимо оставке.
Уколико би се догодило да се ови захтеви не испуне, одговорност за новонастало стање у епидемији Covid 19 мораће да преузму и међусобно поделе сви који су били одговорни за руковођење Клиничким центром Војводине, како на покрајинском нивоу тако и у самој управи Клиничког центра. Њиховим језиком говорећи, предизборна кампања је у току и овим потезом владајућа партија много губи, бар што се тиче Новог Сада и Војводине, поготову ако се има на уму да цео Нови Сад тачно зна шта се догодило и да сви очекују да се ствар реши у корист др Туркулов и свих грађана Новог Сада, а самим тим и државе, насупрот онима који су своје жеље и прохтеве ставили испред интереса грађана и државе. Јер, нема човека који се на Ђурђиц затекао у близини др Весне, а да јој није од срца честитао орден и пожелео све најбоље у животу и раду. А она је то заслужила својим преданим радом, знањем и искуством, одговорношћу и љубављу према својим пацијентима, за које је одвајала све своје време и снагу, радећи годинама прековремено, а посебно у последње две године када се борила против корона-вируса. Прегледати сто пет пацијената у једном дану јесте истински подвиг који некоме очигледно смета јер се боји за своју функцију, па исте назива ВИП-пацијентима, а др Весну оптужује за угрожавање здравља других пацијената и медицинског особља. Ако су то ВИП-пацијенти, како је бестидници оптужују, онда би то морало бити пробрано богато друштванце, а њихов број се не би бројао стотинама и хиљадама, и то из разних социјалних структура. У самој ствари, за госпођу Туркулов сви пацијенти јесу ВИП-пацијенти.
Уместо да је похвале, ови кругови јој потурају разне смицалице и у медијима организују кампању против ње. Да је реч о бескрупулозним људима, који гледају само себе и брину само о својој каријери и материјалним интересима, доказује и чињеница да суспензијом др Туркулов губе сви грађани којима је помогла, као што је, на пример, спасла живот нултом пацијенту оболелом од корона-вируса, али и многим другим, знаним и незнаним, чији број се мери хиљадама. О губитку оних којима неће бити у прилици да помогне уколико се хајка против ње настави боље је да не говоримо. Оптужити др Весну Туркулов да је крива што јој пацијенти безусловно верују и желе да се лече код ње јесте доказ њене невиности сâм по себи, али и показатељ да је зло присутно и тамо где га никако не би смело бити. Где се у свој тој хајци против оних најбољих међу нама загубила претпоставка невиности и да ли је могуће да неко може бити крив само зато што постоји и ради по својој савести и у најбољој намери према свима? Питам се, мада ми се чини да је одговор унапред познат, да ли би они који је нападају, у случају да се, не дај Боже, разболе, отишли на лечење куд било или би своје здравље и живот предали у руке др Весне Туркулов. Овим нимало не желим да омаловажим труд и надљудске напоре осталих лекара и медицинског особља, али све нас које је др Весна лечила дубоко погађају лажне оптужбе и клевете на њен рачун јер речи незаконито поступање не могу стајати уз име и презиме хероја као што је др Весна Туркулов. Напротив, безакоње спроводе они који њу прозивају за немар.
Уверен сам да ово моје скромно мишљење о др Весни Туркулов и свему што јој чине злобници дели велики број људи и сви они који су имали част да је упознају и позивам их да се огласе и пруже јој подршку. Разуме се да исту могућност имају и они други иако се могу набројати на прсте једне руке.
На крају, питам се и да ли слоган ,,будимо одговорни” подразумева и политичку обавезу да се одричемо оних најбољих међу нама. Успех се код нас још увек не прашта. Тако ће бити све док разни анонимуси имају овоземаљску власт и моћ над моралним горостасима попут др Весне Туркулов.
Протојереј Владан Симић,
један од многобројних благодарних
пацијената др Весне Туркулов
Извор: https://www.novosti.rs
