Субота светог и праведног Лазара, као и празник свечаног Уласка Христовог у свети Град Јерусалим – Цвети, били су тема новог издања специјалне емисије серијала Богослужбене особености великих празника.
Света Четрдесетница и великопосни период бивају окончани празничним данима, тј. двојединим празником Лазареве суботе и празником свечаног Уласка Христовог у свети Град Јерусалим. Завршетак спасоносних и душекорисних дана саопштава нам прва стихира на Господи возвах петка шесте седмице Великог поста:
Завршивши душекорисну четрдесетницу, молимо те Човекољубче, да се удостојимо гледања свете седмице страдања Твојих, како би у њој прославили велика дела Твоја и нас ради неисказано страдање Твојe.
Будући да је Света Четрдесетница окончана од суботе праведног Лазара, па до Пасхе, на богослужењима изостављамо Октоих и Минеј, те само богослужимо из Триода и сећамо се свих догађаја који су се збили и довели до спасоносних страдања и смрти, али и Христовог славног и пресветлог Васкрсења. У јутарњем богослужењу садржана је и молитва благосиљања и освећења врбових гранчица, које символизују дарове са којима смо изашли у сусрет Господу, зато и појемо у једној стихири:
Палме врлина принесимо, Христу Богу Који к нама долази, Који је ради нас добровољно пострадао као човек, да би свима својим Божанством бестрасност подарио.
Када је у питању богослужење овог двојединог празника, њега можемо да пратимо од четвртог века, према сведочанству Етерије, док у осмом веку сведочанства налазимо у јерусалимском канонару који излаже битне податке о чтенијима, прокименима и похвалним пјенијима овог празника. Касније, крајем деветог и почетком десетог века, сведочанства налазимо у Типику Велике Цркве.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
