Скандалозно понашање екипе N1 телевизије

У понедељак, 4. јануара 2021. године, када је Епархија бачка, у Светобогојављенском храму у Србобрану, у сарадњи са званичним државним органима, организовaла помен жртвама злогласне Рације, догодио се немио и непријатан догађај, који је изазвала екипа Телевизије N1. Наиме, пре самог почетка овог молитвеног чина, а без неопходне претходне најаве или позива од стране организатора (Српске Православне Цркве), чланови новинарске екипе Телевизије N1 покушали су да самовласно уђу у храм и раде шта им се прохте, у оквиру њихове трајне хајке против Српске Православне Цркве.

И поред пристојних молби службеног лица Епархије бачке да поштују светињу храма и молитве жртвама фашизма, да угасе камере и не злоупотребљавају разговор, екипа Телевизије N1 то није учинила. Верујемо да ће ова моћна медијска кућа недозвољено снимљени материјал злоупотребити и прилагодити својој основној конструкцији, а то је да Српска Православна Црква не дозвољава медијима да „раде свој посао” и да тако „ускраћују свим грађанима Србије право на благовремено информисање”.

Таква теза је неистинита. Многе телевизијске екипе које су до сада извештавале о догађајима у организацији Српске Православне Цркве биле су и биће дочекиване добродошлицом. И убудуће ће им бити омогућено да професионално, поштујући новинарску и људску етику, раде свој посао, односно да обавештавају јавност. Телевизијски пренос централног помена жртвама Рације реализовала је Радио-телевизија Војводине и тиме су грађани Србије благовремено обавештени о овом догађају.

Надамо се да ће Телевизија N1, као и њене подружне медијске установе, променити досадашњи непримерени начин рада и претходно прибавити потребне дозволе или акредитације за обавештавање о догађајима у организацији Српске Православне Цркве, као што то свакодневно чине кад извештавају из других установа и улазе са камерама у просторије тих установа. То је најосновније у новинарском послу – имати позив и акредитацију. Надамо се да ће Телевизија N1 поштовати право неповредивости нечијег власништва и да је Црква власна да у свој простор позове онога за кога сматра да га треба позвати. Како би било, на пример, да било ко из Српске Православне Цркве уђе у канцеларије и студио Телевизије N1 када и како хоће? Било би то нечувено, зар не?!