Група поклоника из Епархије бачке, предвођена протопрезвитерима Бранетом Миловцем, уредником Информативне службе Епархије бачке, и Владиславом Пајићем, архијерејским намесником оџачким, боравила је у посети светињама Епархије захумско-херцеговачке 10. и 11. октобра 2020. године.
Допутовавши у суботу, 10. октобра, на Задушнице, у Херцеговачку Грачаницу, ходочасници су молитвено присуствовали заупокојеној Литургији, а потом су посетили гробно место великог и славног песника Јована Дучића. Српски песник и дипломата сахрањен је у цркви Благовештења, Херцеговачкој Грачаници, на брду Црквини (у источном делу Требиња), одакле се шири видик на град и реку Требишњицу и мостове. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевековна задужбина краља Милутина, а сада је то црква Благовештења – Херцеговачка Грачаница.
Настављајући путешествије југозападно од Требиња, верни народ Епархије бачке посетио је манастир Светих апостола Петра и Павла, који је смештен надомак места Чичева, у Петропавловом пољу; потом један од млађих манастира на простору Епархије захумско-херцеговачке – манастир Дужи, чије име се помиње тек крајем 17. века, а први дан поклоничког путовања завршен је гостопримством у манастиру Тврдошу. На 4 километра западно од Требиња, подигнут је манастир на стенама места Тврдоша, крај десне обале реке Требишњице, и посвећен је Успењу Пресвете Богородице.
У манастиру Завали, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, ходочасници су у недељу, 11. октобра, присуствовали светој Литургији. Благољепију богослужења допринео је хор новосадског Алмашког храма Свети Стефан Дечански. У Завали је свети Василије Острошки ступио у монаштво. Поклоници из Бачке посетили су и Мркоњиће, родно место светитеља Василија.
Корачајући утабаним стазама Љубиња и Стоца, ходочасници су стигли и до мученичких и страдалних Пребиловаца, где је подигнут храм Христовог Васкрсења. Српска Православна Црква, 2015. године, канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом светском рату. Године 1941. зверски је убијено 850 мештана Пребиловаца. Храм Христовог Васкрсења саграђен је у знак сећања на Србе из доње Херцеговине, који су страдали у Другом светском рату, бачени у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма.
После манастира Житомислића и Саборног храма у Мостару, верници су посетили и старо језгро Града и чувени мост на Неретви.
Надајући се на поновни долазак и осећајући неизрециву благодарност Богу на прилици за посети светињама попут манастирâ Дужи, Тврдоша, Завале, Житомислића и многих других, поклоници су на путу до Новог Сада и околних градова препричавали најзанимљивије догађаје, делили утиске и – кроз умилно појање чланова хора Алмашког храма – пружили неизбрисив печат поклоничком путовању одржаном другог викенда октобра 2020. године.
[carousel_slide id=’18803′]
