Летописи: Храм Вазнесења Господњег на Клиси (први део)

Назив Клиса је топоним и значи место где је била црква, у парохијском смислу. Према подацима Мелхиора Ердухељија, римокатоличког свештеника који је написао прву озбиљнију историју Новог Сада, име Клиса потиче од храма села Бивало, који је пронађен током археолошких ископавања.

Заветни празник новосадског насеља Клиса је празник Вазнесења Господњег, јер су се годинама након страдања Новог Сада током револуције 1848/1849. године, на Клиси одржавале житне литије за овај велики празник, по благослову тадашњег епископа бачког Платона. Том приликом парохијани алмашког и николајевског краја су ишли пешке, литијски, на Клису, а Клисани су им приређивали гозбу.

У новој емисији Летописи храмова Епархије бачке чујте, поред наведеног, како је добијен први богослужбени простор – барака, који је коришћен у периоду од 1991. до 2007. године и како је потом, љубављу и добротом парохијана, зидан садашњи храм, чији је настојатељ протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин био наш гост.   

[carousel_slide id=’14305′]