Љубав као императив хришћанске вере не очитује се само у нашем односу према ближњима, већ и према нашим непријатељима. Чинимо другима оно што бисмо желели да и други чине нама. На такво поимање љубави подсећа нас јеванђелска приповест, која је прочитана у Недељу 19. по Педесетници. Да ли смо спремни на такво преумљење и да ли негујемо блискост кроз додир и разговор са другим човеком? Христос као Победитељ смрти, упркос јеврејском закону, додирује мртво тело сина јединца у јеванђелској причи о чудесном догађају у граду Наину. Савремени човек не само да потрошачким начином живота призива пропаст не имајући перспективу вечног живота у Христу, већ и у свету где је све доступно на један клик (touch), лако заборавља да се љубав исказује и кроз додир и пажњу. Осврћући се и на све учесталију партиципацију у обележавању Ноћи вештица, нарочито међу тинејџерима, постављено је и питање на који начин хришћанин треба на то да одговори. Говоре протонамесник Миодраг Андрић, настојатељ Светониколајевског храма у Новом Саду и катихета Милован Крстић.
