Успенска 2, 21000 Нови Сад
064/80-02-700
uspenskihram.ns@eparhijabacka.rs
Светоуспенска црква је подигнута у првим деценијама 18. века. Првобитна Успенска црква је била мањих димензија, саграђена од прућа и набоја, а покривена шиндром. Нова црква, већа и саграђена од тврдог материјала, подигнута је до 1736. године, када је и освештана од стране епископа бачког Висариона (Павловића). Временом, услед повећања броја православног живља у граду, постојећи храм није више задовољавао потребе, па је, 1765. године, на истом месту, почела изградња новог, већег храма.
Свој данашњи изглед Успенска црква је добила 1776. године. Цркву је, на празник Преноса моштију светог оца Николаја, 1777. године, осветио тадашњи епископ бачки Арсеније (Радивојевић).
Престоне иконе на иконостасу, као и иконе Крунисање Богородице и Света Тројица, сликао је Јанко Халкозовић. Иконе у соклу се приписују Јанковом сину и помоћнику Димитрију Јанковићу, док се иконе апостолâ приписују Василију Остојићу. Иконе на северним и јужним дверима, као и икона у епископском трону разликују се, по стилу и начину сликања, у односу на остале иконе на иконостасу, због чега се претпоставља да их је сликао Андреј Шалтист. Зидне слике у уљаној техници, у олтару и наосу, завршене су до 1777. године, а приписују се Василију Остојићу и Јанку Халкозовићу. Композиције Удовичина лепта и Христос изгони трговце из храма сликао је Јован Поповић око 1776. године. Представе на огради хора су рађене 1839. и дело су Јована Марковића, свештеника Успенске цркве.
Две италокритске иконе Пресвете Богородице из 16. века представљају највећу вредност Успенске црквe. Једна се налази у Богородичином трону, а друга на средини наоса као целивајућа.
Велика обнова Успенске цркве је извршена од 1932. до 1934. године, после чега је освећена руком епископа бачког Иринеја (Ћирића).
Седамдесетих година 20. века, у реализацији пројекта изградње нове зграде Српског народног позоришта, целокупан простор градског блока и порте Успенске цркве је измењен. Тадашњим властима, због изградње будућег позоришта, „сметао је” већи део порте Успенске цркве, па је, од 1975. до 1976. године, срушен парохијски дом, а 1979. године, без сагласности Црквене општине, срушена је и ограда од кованог гвожђа. Храм се од 1948. године налази под заштитом државе.
ПАРОХИЈА ПРВА
Протојереј Жељко Латиновић, настојатељ храма
ПАРОХИЈА ДРУГА
Протојереј Милан Малинић
ПАРОХИЈА ТРЕЋА
Протојереј Петар Тривуновић
ПАРОХИЈА ЧЕТВРТА
Протојереј-ставрофор Милован Миодраговић
Протојереј Миодраг Шипка, сабрат храма
Протођакон Александар Билић
Успенска капела
Капела Рођења светог Јована Крститеља на Успенском гробљу подигнута је 1921. године, после разградње Светојованске цркве, од чијег материјала је и саграђена. Тада је на Успенском гробљу извршен пренос посмртних остатака са гробља које се налазило на Роткварији, у порти Светојованске цркве, а иконе из цркве су пренете и постављене на иконостас у овој капели. Иконе је иконописао сликар Јован Благојевић Сегединац, првих година седме деценије 18. века.
На основу наредбе Намесничког већа од 1755. и Магистрата од 1775. године, пооштрене су одредбе за сахрањивање у портама храмова и гробља су измештена на периферију града. Тада почиње и сахрањивање на месту данашњег Успенског гробља, иако је Градска управа тек 1860. године званично доделила земљиште Српској православној црквеној општини новосадској за Успенско и Алмашко гробље.
На њему се, на око четири хектара површине, налазе гробови многих знаменитих личности Новог Сада, као и руска парцела у којој су сахрањени руски емигранти који су живели у Новом Саду.
Настојатељ капеле је протојереј Петар Тривуновић.
Црквени хор
Хор при храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду оформио је 1949. године Борис Мојсејев, Рус из Михајловке, који се 1920. доселио у Србију. Борис је до свог упокојења, крајем 1974. године, појао Богу и дириговао хором који је због њега и неколицине појаца назван „Руски хор”. Овај хор је опстао до краја 20. века. Подмлађен женски хор при Успенском храму оснивају, 2003. године, Јелена Поповић и Милица Грубишић. Диригентску палицу 2006. године преузима Јелена Жутић. Она оснива мешовити хор који од 2007. године носи назив „Антифон”. На месту диригента су се од 2016. до 2022. године смењивали Милица Грубишић, Федор Проданов и Живан Поповић. Од августа 2022. године, на место диригента се поново враћа Милица Грубишић. Хор превасходно поје литургијске и богослужбене песме, али негује и родољубиве и световне песме. Хор „Антифон” је, поред појања на Литургији при храму Успења Пресвете Богородице, наступао на фестивалима и посетио многе светиње у Србији, Босни и Херцеговини, Аустрији и Мађарској.
