Храм Светог великомученика Георгија – Саборна црква

Николе Пашића 2, 21000 Нови Сад
021/52-91-59
sabornihram.ns@eparhijabacka.rs

Саборна црква је смештена у језгру Старог града. С обзиром на изворе који говоре о оснивању православне парохије између 1694. и 1702. године и историјског податка о премештању седишта бачког епископа у Петроварадински шанац 1707. године, постоје претпоставке да је у то време већ постојала и Саборна црква. Прва сведочанства о Саборној цркви, међутим, датирају из 1720. године. По опису, она је била мала, скромна и саграђена од трошног материјала, а изглед јој је сачуван на грбу Епархије бачке где је представљена са бочне стране. За изградњу нове цркве, која је грађена од 1734. до 1741. године, заслужни су блаженопочивши епископ бачки Висарион (Павловић) и мајстори Теодор Коста и Никола Крапић из Ланге. Црквени торањ је срушен 12. јуна 1849, када је град бомбардован. Црква је после тога остала у веома тешком стању. Делимично је обновљена у време блаженопочившег епископа бачког Платона (Атанацковића), 1852. године, за шта је ангажован архитекта Густав Шаиба, који се побринуо за нови изглед торња и цркве са западне стране. Иконостас из 1853. године је дело руку Јована Клајића из Турије. Фреске на сводовима су живописане у стилу популарног академског реализма, а дело су Стевана Алексића. Унутрашњи зидови цркве, са стилским одликама сецесије, украшени су руком Милана Томића, тадашњег житеља Будимпеште. Његовом суграђанину, уметнику Имрету Желеру, поверена је израда витражâ који и данас украшавају прозорска окна Саборне цркве. Нова звона Саборне цркве направљена су од већ постојећих звона у звоноливници у Будимпешти, а осветио их је блаженопочивши епископ бачки Митрофан (Шевић). Велико звоно је приложио Лазар Дунђерски, али су аустроугарске власти у Првом светском рату звона претопиле за војне потребе. Нова звона су освећена 1930. године, а звоно тешко 2.750 килограма даровали су синови Лазе Дунђерског, Ђока и Гедеон.

Саборна црква у Новом Саду, у данашњем облику, грађевина је јужноугарског типа – једнобродна са троделном апсидом и са мање истакнутим певничким испустима. Карактерише је висок необарокни звоник. Велика обнова Саборне цркве, када су израђени нови кров, фасада и извршена рестаурација унутрашњих зидова и зидних позлата, започета је 2006. године.

Поводом свечаног чина канонизације светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких, 2. октобра 2022. године, извршен је пренос његових светих моштију, као и моштију светих свештеномученика бачких Димитрија Бокшана и Светозара Влашкалића. Свете мошти су положене у кивот који се чува на мермерном постољу испред Богородичиног трона на солеји храма.

Црквени хор

Хор Саборне цркве „Свети Георгије” наставља богату традицију српских, бачких и новосадских црквено-певачких друштава, а по себно некадашњег „Катедралног хора” (1939 – 1946) са диригентима Милутином Ружићем и Павлом Александровичем Фигуровским, који је деловао под патронатом Црквене општине новосадске и њеног председника Јована Ћулума. Битну улогу за деловање хора имао је и свети владика Иринеј (Ћирић). У циљу наставка деловања и концепта поменутог предратног хора, 1987. године је, уз свесрдну помоћ тадашњег настојатеља храма проте Душана Близанца, основан омладински црквени хор „Свети Стефан Дечански”, под руководством диригента Богдана Ђаковића, који је, од октобра 1992, добио назив Хор Саборне цркве „Свети Георгије” и постао матични хор новосадске Саборне цркве. Хор на свом репертоару има дела српске, руске и бугарске духовне музике 19. и 20. века, односно већи број песама из старије традиције: византијског, српског средњовековног и каснијег једногласја, као и примере руске вишегласне музике 17. и 18. века. Посебну пажњу посвећује савременој православној и хришћанској богослужбеној и концертној духовној музици. Поред редовног учешћа на богослужењима у новосадском Саборном храму, ансамбл наступа и на различитим фестивалима и манифестацијама у Србији и иностранству, значајним за ширење православне и националне културе. Хор је појао на многобројним богослужењима и на пригодним концертима широм Србије, као и у већем броју манастира Српске Православне Цркве. Хором Саборне цркве „Свети Георгије” од његовог оснивања диригује др Богдан Ђаковић, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, а председник хора је протојереј Велимир Врућинић.