У суботу, 16. маја, са почетком у 18 часова служено је васкршње вечерње богослужење којим је началствовао високопречасни протонамесник Милорад Мишков, парох при Светосавском храму у Молу, уз саслужење јереја Александра Шарчанског, војног свештеника и сабрата Светосавског храма, и ђакона Милоша Миливојевића из Чуруга.
Вечерње је претходило смотри хорова којом су настављене свечаности у оквиру Светосавских дана. На јектеније је одговарао храмовни хор, а појање вечерњих химни су произнели свештеници Светосавског храма.
Музичку гозбу, под сводовима Светосавског храма, умешно је отворио Црквени хор Световазнесенског храма из Чуруга, у наставку је наступио хор Свети Стефан Дечански из новосадског храма Света Три Јерарха, са три врло захтевне и веома вешто изведене композиције под диригентском палицом госпођице Светлане Грујић. Потом је наступио хор Свети Сава Горњокарловачки из Мола, под уметничком управом госпође Оливере Ромић, који је дивно отпојао, такође, три нумере. Иза доказано квалитетних музичких снага, наступио је хор домаћин из Светосавског храма под управом госпођице Николине Михајловић, бриљантно и убедљиво изводећи три композиције, разгаливши присутне посебно својом последњом композицијом Ти моја Мати – Царице небеснаја, руска духовна песма.
После завршног обраћања и речи благодарности од стране часног ђакона Владе Поповића, упућених свим учесницима и присутном свештенству на љубави коју су недвосмислено и радосно показали према Господу, Светом Сави и једни према другима, одјавна тачка припала је свим хоровима који су заједно громогласно отпојали тропар празника Васкрсења Христова.
Овај својеврсни звучни колаж црквено-духовних песама водио је својом конферансом ђакон Светосавског храма Владо Поповић. Ово предивно вече изаткано у разбоју вишегласја успело је, колико извођаче, можда још више слушаоце да уздигне у славословну уметничку раван која децу Божју сабира на неуморно трагање за животним смислом и открива да само заједница људи са Господом и међусобно јесте истинско живљење у историји и у вечности. Домаћини су сваком хоровођи и певачу поклонили пригодан дар, хоровођама букет цвећа, док је за све сабране приређено послужење.
