У Недељу Православља, 16. фебруара/1. марта 2026. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки господин др Иринеј. Митрополиту бачком су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, јеромонах Силуан, сабрат манастира Григоријата на Светој Гори, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени митрополит Иринеј је, између осталог, рекао: „Седми васељенски сабор, дакле последњи Сабор који су признавали сви хришћани Истока и Запада, у осмом веку, 787. године, благословио је и озаконио заувек убудуће поштовање икона и оне су свечано враћене и у храмове и домове хришћана, одакле су биле силом уклањане. Мећутим, и даље је постојала метеж, смутња, покушај да се то све спречи и после Седмог васељенског сабора, тако да је 842. године сазван нови Сабор, у време царице Теодоре, који је свечано извршио обнову поштовања икона и вратио их на њихово место и од тада, па до данас, ако Бог дâ и убудуће, оне се поштују, управо зато што се изражава вера у Оваплоћење Бога. Бог није апстрактан, само предмет наше вере која ничим не може бити аргументована или, на неки начин, на нечем утемељена, него је наша вера, поред осталога, и историјски утемељена на сусрету са Оваплоћеним Логосом Божјим, са Господом Христом, који су имали свети апостоли, а и сви свети кроз векове се удостојавају виђења, боговиђења као виђења Христа Господа. И зато то није питање неког теолошког ситничарења, или нека ситница, него је питање саме суштине наше вере. Вера у Свету Тројицу, као Једнога Бога, и вера у Оваплоћење Једнога од Свете Тројице, тојест у историјски карактер Личности Богочовека Христа, јесу темељне истине наше свете вере.ˮ
После заамвоне молитве служен је чин литије са светим иконама у Недељу Православља.
