Српска писана, односно штампана реч 2024. године обележава неколико јубилеја: 530 година Октоиха првогласника и Октоиха петогласника Ђурђа Црнојевића (Цетиње, 1494), 480 година Псалтира с последовањем (манастир Милешева, 1544) и 470 година Служабника Вићенца Вуковића (Венеција, 1554). Обележавајући овај велики јубилеј, у неколико емисија Радио-Беседе биће речи о развоју штампарства код Срба и о значају штампаних књига које су се код нас појавиле упоредо са појавом штампаних књига у Европи.
Штампарија Црнојевића је једна од најстаријих ћириличких словенских штампарија, односно јужнословенских штампарија, која је радила од 1493. до 1496. године на Цетињу, под управом јеромонаха Макарија и под покровитељством Ђурђа Црнојевића, владара Зете (1490 – 1496). Штампање српских богослужбених књига наставља се у 16. веку радом штампарије Божидара Вуковића и његових следбеника, пре свих сина Вићенца, у Венецији, Божидара Горажданина у Горажду, манастирских штампарија у Србији ‒ Рујну, Грачаници, Милешеви, Мркшиној цркви и у Скадру. Резултат рада старих српских штампарија 15‒17. века је око 40 издања српскословенских књига, такозваних србуља, које су имале велику улогу у развоју српске писмености и културе и очувању православне вере.
