У петак, 5. јануара 2024. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске, новосадски свештеници и ђакони честитали су Епископу бачком господину др Иринеју и Епископу мохачком господину Дамаскину предстојећи празник Христовог Рођења – Божић.
У име новосадског свештенства, свеукупног свештеног клира Епархије бачке и верног народа Божјег, као и у своје лично име, предстојећи празник Рождества Христова епископима Иринеју и Дамаскину је честитао протојереј Стевица Илић, парох при Алмашком храму у Новом Саду. „Радосном песмом анђела Божјих, пастирима са витлејемских поља, мудрацима са Истока и свакоме човеку са све четири стране света објављено је да ће на овај свет доћи Онај чији долазак бӣ најављен од старозаветних пророка. У скромној пећини се испунило обећање о Рођењу Спаситеља света. По Промислу Божјем и Домостроју спасења човека – а када се наврши пуноћа времена – рођен је вечни Син Божји, Логос Божји, друго лице Свете Тројице. Бог је постао истинити Човек, оваплотивши се, примајући човечије тело, несливено сједињујући у Личности Богочовека Господа Исуса Христа природу божанску и природу човечанску. Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав, могао Себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући да буде истинити Бог. Бестелесни Бог узима тело, остајући оно што је био, постаје и оно што није био; Син Божји постаје и Син човечји, да би и човек могао да постане син Божји. Од тог дана Бог је Емануил – Бог је са нама, и ми смо Божјиˮ, нагласио је прота Стевица честитајући Преосвећеној господи епископима Иринеју и Дамаскину празник Христовог Рођења.
Епископ бачки др Иринеј је захвалио проти Стевици Илићу на божићној честитки, упутивши речи очинске и архипастирске поуке и поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој. Одговарајући на божићну честитку, Преосвећени владика Иринеј је, између осталог, поручио: „Хтео бих да од срца захвалим свима вама за овако дивну и богословски зрелу и потпуно осмишљену божићну честитку. То није први пут. Већ доста дуги период то пратим са радошћу – и ваше духовно, али и богословско узрастање, сазревање – и сваки пут када слушам честитку, увек запазим најпре тај моменат, ту димензију вашег обраћања. То је веома важно, јер пастирство се заснива на истинској теологији Цркве. Оно је незамисливо као нека чисто практична делатност и не може се научити ни код каквих педагошких или других експерата него се првенствено учи од Самога Господа, од Духа Светога, кроз служење свете Литургије и кроз укупни светотајински живот наш у Цркви Његовој. Свака света Литургија је, на одређен начин, благодатна рекапитулација или актуелизација укупног Домостроја спасења, од првог обећања спасења одмах на почетку историје до најаве пророкâ, потом ноћи Рођења, пастирâ, анђелâ и мудрацâ са Истока, до самог испуњења у поноћи, у Личности Богочовека Господа Христа. Зато Вам хвала на дивним молитвеним жељама, у име владике Дамаскина и у моје име, а, наравно, узвраћамо са истом љубављу из дубине душе, у таквим истим жељама у навечерје великог празника.ˮ
