„Битно је да се увек сећамо овог сусрета апостола Матеја са Христом, да се сећамо тог искреног сусрета човека са Богом где нема више никаквих лажи, никаквих маски, него човек излази пред Бога онакав какав јесте. И само тада се може десити истински сусрет, у људској души благодат Божија да покрене веру. Пример светога праведнога кнеза Стефана Штиљановића, чије мошти данас леже у Саборном храму у Београду, и онима који притичу са вером и молитвом подарују исцељење, показује да је могуће бити и владалац народа а опет бити светитељ Божији. Само је битно да ли човек следује за Христом или следује за својим идолима које је сам створио”, рекао је Епископ шабачки г. Јеротеј.
У суботу, 21. октобра 2023. године, у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Винковцима, свечано је прослаљен патрон Епархије осечкопољске и барањске – Свети Стефан Штиљановић.
Литургијским слављем началствовао je Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита брегалничког г. Илариона и Преосвећене господе епископа далматинског г. Никодима, шабачког г. Јеротеја, мохачког г. Дамаскина и осечкопољског и барањског г. Херувима, као и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија Српске Православне Цркве.
По прочитаном јеванђелском одељку беседио је Преосвештени Епископ шабачки г. Јеротеј:
-У име Оца и Сина и Светога Духа! Сав живот Господа нашега Исуса Христа овде на земљи био је пројава Царства небескога. Зато и каже: „Покајте се јер се приближи Царство небеско”. У једном одељку Јеванђеља по Матеју говори се о томе како је сам апостол Матеј срео Господа Исуса Христа. Левије, или Матеј. Он је био цариник, порезник, а што није била једна веома омиљена и популарна професија тада у народу. Често су ти цариници били повезани са зеленаштвом и каматарењем и због тога их народ није волео. Међутим, слава о Господу Исусу Христу, о Његовим чудима и поукама већ се била пронела по Галилеји и Свети апостол Матеј је био чуо за Господа Исуса Христа. Када га је угледао променио се читав његов живот, поготово откад га је Он позвао да крене за њим. У том сусрету се десио сусрет Бога и човека, истинитог Бога и човека боготражитеља који је, без обзира на своју професију и мане које је поседовао, негде у дубини душе чезнуо да сретне Бога. Када се тај сусрет десио он је одмах кренуо за њим. А да је то био заиста један тектонски поремећај у његовој души види се по томе да је направио читаво славље, јер је позвао све своје пријатеље царинике, као и остале грешнике, како их називају књижевници, односно оне људе који су хтели да се друже са њим као са цариником. Док изван врата остају такозвани праведници, људи тада естаблирани као представници званичне јудејске вере и познаваоци Светога Писма. И они су такође тражили Бога, али у том свом читању некако су га нашли кроз неку сопствену пројекцију. Били су задовољни таквим животом, јер таквог једног приступа самодовољног и самозаљубљеног су и презирали остале људе сматрајући их нижима од себе, а себе сматрајући вишим. Чинећи грехе они су то правдали својом побожношћу и својим заслугама. Зато им је било веома чудна да ето тај нови чувени рабин, који чини таква чудеса, Исус Христос, да Он сад одједном се дружи са таквим људима и да седи са њима и радујем им се као својим пријатељима. То је било из разлога што они уствари у Њему и нису препознали Бога. До тог сусрета, као што је дошло до сусрета Матеја и Исуса Христа, није ни дошло. Јер они су већ нашли што им је било потребно, и притом су од свега тога још имали и материјалну корист и уствари све их је више почео живцирати такав учитељ који сад прича о неком Царству небеском где управо овај свет и обичан и грешан по мерилима овог света има места. Јер у њиховом виђењу Царства небеског има места само за њих, а ови остали треба да горе у паклу, а при томе они ће се наслађивати гледајући све како горе у паклу. Нажалост, да ли има већег пакла од таквог стања људске душе. Свето Јеванђеље је вечно и важи за све људе свих времена, како за људе у Христово време тако и данас. Тако и у време светитеља којег данас прославља ова света Епархија на челу са својим Епископом, господином Херувимом, свети праведни кнез Стефан Штиљановић. Он је као и Матеј у Христово време имао свој сусрет са Христом, пошао је за Њим. Али није као Матеј постао апостол Христов, него је остао у свом звању. Као владалац свог народа, односно дела народа који му је био поверен у овим крајевима. Оно што је било битно је то да је он наставио да следује за Христом и да буде са онима које Христос воли. Слично оним цариницима и грешницима који су се окупили око апостола Матеја у Јеванђељу. Тако је и он волео верни народ, борио се за њега, сачувао га и схватао је следовање за Христом као пре свега служење том истом народу, као жртву за тај исти народ. Да је та жртва његова и његово служење било богоугодно казује нам највише његово прослављење. Јер, како то често бива са светитељима, њихов живот је овде на земљи сакривен. Сакривен је на земљи, али је зато познат Христу и Небесима. И онда Бог, када ми најмање очекујемо, пројави таквог човека да је светитељ Божји. И ми се сви чудимо како је он светитељ, па живели смо са њим, није нам тако изгледао, а уствари ако мало дубље размислимо, погледамо у његов живот, видећемо да је заиста светитељ. Зато је битно да се увек сећамо овог сусрета апостола Матеја са Христом, да се сећамо тог искреног сусрета човека са Богом, где нема више никаквих лажи, никаквих маски, него човек излази пред Бога онакав какав јесте. И само тада се може десити истински сусрет, у људској души благодат Божја да покрене веру. Пример светога праведнога кнеза Стефана Штиљановића, чије мошти данас леже у Саборном храму у Београду, и онима који притичу са вером и молитвом подарују исцељење, показује да је могуће бити и владалац народа, а опет бити светитељ Божји. Само је битно да ли човек следује за Христом или следује за својим идолима које је сам створио. У случају када човек следује Христу онда он љуби свој народ, чува свој народ као што добри пастир чува своје стадо, и спреман је и да дâ живот свој за свој народ. А са друге стране, када имамо себичне, ђавоимане владаре, вукове у јагњећој кожи, пошто они обожавају да се показују као јагањци, они гледају само себе. Гледају како да искористе тај народ за неке своје најприземније циљеве, да би сачували своју кожу спремни су да све сатру, да сви изгину само да се они спасу. По томе видите како могу да се разликују прави пастири, прави владари, а како могу да се разликују они други. Зато, драга браћо и сестре, сећајући се примера светог апостола Матеја и светога кнеза Стефана Штиљановића, који нам показује да је Јеванђеље могуће, да је могуће живети по Јеванђељу само ако је човек отворен и искрен, ако је спреман да воли Бога. Свима вам честитам данашњи велики празник, вама и, пре свега, вашем Преосвештеном епископу Херувиму и да, угледајући се на његов пример, не клонете духом него да храбро наставите да ходите својим путем увек се уздајући у Бога и Његовог светитеља Стефана. Живели, на многаја љета! Амин.
После освећења славских обележја, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит брегалнички г. Иларион, беседио је Епископ горњокарловачки г. Герасим честитавши домаћинима крсну славу:
– У име Оца и Сина и Светога Духа! Нека је благословен данашњи дан и ово свето сабрање где смо се сабрали да прославимо славу Епархије осечкопољске и барањске и свих вас, вашега Епископа и свештеника и вас богољубивог народа – светог Стефана Штиљановића. Благодаримо Господу Који нас је овде сабрао и Који нам даје све што нам у нашем животу треба. Јер и оно што је лоше и оно што је добро јесте по вољи и допуштењу Божијем, а чему ми треба да благодаримо и да то прихватамо. Како можемо да примимо да примимо нешто добро и лепо, тако исто и ако наиђу нека искушења треба и то да прихватамо, да молитвом Господу успемо то све превазићи.
Живимо у једном поприлично тешком и незгодном времену када чујемо гласове о многим невољама, ратовима, прогонима и људи и Цркава, свештеника, епископа, али треба да имамо увек једно на памети – да све што нас сналази јесте по допуштењу Божјем и да треба усправни и подигнуте главе превазићи све потешкоће, благодарећи Богу што нас кроз те невоље посећује. Благослов је велики када нас Господ на било који начин враћа на прави пут, на пут богоотаца, Крста, Распећа и Васкрсења. Нека Господ буде милостив свима нама, молитвама Пречисте Матере Његове, светога кнеза Стефана Штиљановића и свих светих, да увек и на сваком месту буде са нама. Благодарим Преосвећеном Епископу осечкопољском и барањском, вашем архијереју који нас је у овај дан позвао, сабрао, да заједно са вама прославимо овај диван празник и епархијску славу. Ја честитам вашем епископу, вама свештеницима и драгоме народу, православном, српском, овде сабраном у овом светом храму. Нека Господ, молитвама светог Стефана Штиљановића, буде вазда са вама. Јер док сте у Цркви, како каже Свети Димитрије Ростовски, на броду спасења, а то јесте Црква, ту сте сигурни да упловите у луку мирну и тиху, пред престо Божји. Још једампут, нека вам је свима срећно и благословено. Амин.
Сабранима се речима хвале обратио и домаћин, епископ Херувим:
-После овако дивних речи и беседе владике Јеротеја и нашег драгог владике Герасима ја немам више ништа да додам, осим да заблагодарим Господу што нас је данас сабрао овде молитвама нашег заступника светог Стефана Штиљановића, да заблагодарим браћи архијерејима који су поред свих обавеза у својим епархијама били данас овде заједно са нама и што су узели учешћа у прослави наше епархијске славе.
Благодарим представницима наше матичне државе Републике Србије, конзулу Републике Србије у Вуковару госпођи Људмили Остојић, нашем драгом аташеу при амбасади Републике Србије у Загребу господину Бојану Величковићу, благодарим нашој потпредседници Владе Републике Хрватске госпођи Ањи Шимпраги, нашој драгој саборској заступници госпођи Драгани Јецков, нашем доктору Војиславу Станимировићу, нашим начелницима који су се данас са нама заједно сабрали, директору Покрајинске завода за заштиту споменика културе господину Мартиновићу, и свима вама драга браћо и сестре који сте узели учешћа у прослави наше епархијске славе. Да нас Господ све благослови, да нас штити и чува и да нас молитве светог Стефана Штиљановића увек прате штите и крепе, да увек његов пример имамо у животу. Живи, срећни и благословени били! Амин.
Извор: http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr
