У петак, 4. августа 2023. године, на празник свете равноапостолне Марије Магдалине, свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду служио је протојереј Велимир Врућинић, настојатељ Саборног храма, уз саслужење ђакона Огњена Звекића. Светој Литургији молитвено су присуствовали Епископ бачки г. Иринеј и Епископ мохачки г. Дамаскин. После заамвоне молитве служен је помен свим жртвама невино пострадалим у злочиначкој акцији Олуја.
После помена, сабраном верном народу обратио се Епископ бачки Иринеј. Пожелевши присутнима срећан и благословен празник свете равноапостолне Марије Магдалине, Преосвећени Епископ бачки Иринеј је поручио: „Ми сваке године на данашњи празник вршимо и молитвени помен за жртве које је наш народ поднео у злочиначкој акцији или, боље рећи на српском, подухвату названом Олуја, у којем су активни подстрекачи и саучесници – то никада не смемо заборавити и прећутати – били представници највећих сила Запада, који су и организовали и директно учествовали у бацању бомби на избегличке бескрајне колоне невиног народа који је морао да напушта своје огњиште и да тражи себи спас у новом завичају, у братској, матичној Србији понајвише, али и у Републици Српској, а, нажалост, неки и по беломе свету, све до Аустралије. Та бескрајна тужна колона, те слике двеста педесет хиљада људи најмање, данас ће бити обележена присуством Његове Светости Патријарха нашега и државног врха Србије и Републике Српске. Нажалост, из треће, историјски и суштински несумњиво српске земље Црне Горе, неће бити никога – већ годинама нема јер је њихово политичко вођство издало и продало све своје претке, сву своју историју и сву ону част коју су уживали у прошлости. То не значи, наравно, да је народ тамо са њима сагласан, али данас се, нажалост, народ готово нигде ништа не пита, понајмање на Западу, где се сматра – бар теоретски, пропагандно – да је то владавина народа, демократија. Ми тај молитвени помен вршимо без икаквих осећаја да треба вршити одмазду над било ким, али је наша света дужност да молитвени спомен на те наше жртве увек одржавамо у срцима, у душама, јавно у нашим храмовима, свугде где наш народ живи, са свешћу да, као и у ранијим вековима наше историје, сви ти који су живот дали за светињу, за веру, за то што јесмо, за правду, ти нису изгинули и нису пропали. Напротив – они су гарант наше будућности и спасења нашега народа. Нека Господ њима свима дâ вечни покој, а нама здравље и мир и благослов Његов да нас прати у све дане са свом нашом браћом и сестрама широм света!”
