Иако се данас многи баве Косовом и Метохијом на основама дневно-политичке геостратегије, монографија Хришћанско наслеђе Косова и Метохије (2022, издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве) указује на суштину древног простора који за Српску Православну Цркву и верни народ представља, из перспективе есхатолошког и сотириолошког веровања, егзистенцијално питање, а тиме и питање свих питања.
Монографију о српском и православном наслеђу на Косову и Метохији која је обухватила историју, уметност и културу Косова и Метохије приредили су Преосвећена господа епископи бачки Иринеј (Буловић) и западноамерички Максим (Васиљевић). Књига на достојан и надасве озбиљан и аргументован начин, кроз перспективу светог, поучава сваког добронамерног читаоца о суштинском значају Косова и Метохије у бићу српског етноса.
Скраћено издање капиталне монографије која носи исти назив из 2015. године, садржи 256 страница на којима се преплићу студиозни тематски текстови, дела о Косову и Метохије великих песника и преко три стотине веродостојних илустрација којима се успело дочарати царско задужбинарско ткање тог светог простора.
У монографију нас уводи Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије предговором у којем наглашава хришћански идентитет српског народа где историографски факти немају потпуни значај без контекста Цркве Христове. Патријарх Порфирије о задужбинама Косова и Метохије говори из перспективе и контекста спасења кроз есхатологију, сотириологију, али и доксологију Оцу, Сину и Светоме Духу. Патријарх Порфирије препоручује читаоцима монографију у којој могу да прочитају зашто је простор Старе Србије – Косова и Метохије locus liturgicus et theologicus, али и, изнад свега, sacramentum visibile.
Академик Гојко Суботић, чији опус обухвата највећи део овог издања, на првим страницама исте, кроз текст о српској средњовековној уметности на Косову и Метохији, даје и хируршки прецизан историјски пресек околности у којима кроз векове обитава Стара Србија. Академик Суботић полази од српске средњовековне уметности на Косову и Метохији, духовног и културног наслеђа отеловљеног у велелепним храмовима Светог Петра Коришког, Богородице Хвостанске, Пећке Патријаршије, Богородице Љевишке, Бањске, Грачанице, Високих Дечана, Будисаваца, Светог Спаса, Липљана, Мушутишта, Новог Брда, Велике Хоче…
Илустрације у књизи подсећају колико су сви они који су допринели да Косово и Метохија буде, по многим зналцима из овога поља, најгушћи концентрат светиња на свету, водили рачуна како о теологији иконе тако и о њеној изнимној раскоши боја у иконопису и раскоши самог дома у којем обитава не цар земаљски него Дух Свети.
Поред импозантне иконе Христа Сведржитеља (1318 – 1321) из манастира Грачанице, на почетку монографије нас веома символично дочекују и Гостољубље Аврамово, упечатљива грачаничка икона, као и икона светог Симеона, родоначелника царске династије Немањића из цркве Богородице Љевишке. Све три споменуте иконе су с почетка четрнаестог века. Даље се ниже преко три стотине илустрација, а свака илустрација у овој књизи, на којој видимо део Косова и Метохије, подсећа на раскош Божјег дара.
Поред графике на којима је мапа Косова и Метохије која веома конкретно показује сакрално стање на Косову и Метохији, налази се и хронологија српских владара, архиепископа и патријараха од краја X до средине XVIII века.
Ова свеобухватна књига сведочи аутентичну српску и православну културу на Косову и Метохији. Сваком добронамерном читаоцу после читања овог дела мора бити јасна димензија Косова и Метохије у црквеном бићу православног верника. То је место на којем су Срби, нетом по своме крштењу, задужбинарским (за-душу) делом показали сву раскош културе и уметности у категорији вечности. Кроз ово дело јасно је речено да Косово и Метохија нису само пуке територије него сведочанство задужбинарског српског духовног бића за живот и спасење света.
Извор: https://spc.rs
