Камен у води што жубори крај тебе
Чува твоје тајне и сва знања
И свеце у темељ што узидаше себе
Да на небу имају нетрулежи имања.
Дом си патријараха и Цркве Српске
И камен спотицања оних што те мрзе
И вековима одолеваш на погледе дрске,
Чувана Покровом Помоћнице брзе.
Мајка си свима што вером ти ходе
Помажеш у невољи и племена ина
И онима што рат против тебе воде
И на Крст би опет распели ти Сина.
И док стрепиш сама као Данило
Што зверима дивљим беше давно предан,
Уз твоје се мајчинско привијам крило
Да чувам те увек и никоме не дам.
Нек буде воља Богочовека:
Патријаршијо Пећка, молитве ми скуде,
Да српска будеш сада и довека;
Ако тебе нема, нек мене не буде!
Протојереј Владан Симић,
збирка песама Питам се,
Беседа, Нови Сад 2020, стр. 41 – 42.
