Видовданска академија у част троструког јубилеја светог Владике Николаја

30. јун 2022.

Патријарх Порфирије: „Драги Ваљевци, ви сте право наслеђе светог Николаја.ˮ

На попразништво Видовдана, празника који је био надахнуће многим његовим бриљантним беседама, али и дан чувене проповеди 1916. у лондонској катедрали Светог Павла, у Центру за културу Ваљево уприличена је свечана академија у част јубилејâ светог Владике Николаја – сто четрдесет година од рођења, шездесет и пет година од престављења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у родни Лелић. У част Лелићког Златоуста лепоте својих дарова принели су познати српски уметници, а слово о великану казивао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Прослава троструког јубилеја светог Владике Николаја догађај је чији значај премашује оквире Ваљевске епархије. Важан је за целокупну Светосавску Цркву, све просторе до којих допире њена мисија. Рођењем везан за ваљевски крај, поприште бурне српске историје, у коме су поникле многе знамените личности од војсковођа до „витезова пераˮ, свети Владика Николај је својеврсна круна дарова које нам је Господ дао. Данас живи у заједници са нама преко својих светих моштију. Све је у његовом животу дубоко проткано Промислом Божјим и Промисао је хтела да његово телесно рођење, његово уснуће и пренос моштију буду заједно и подједнако слављени, казао је у поздравном слову преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије.

„Желећи да се учврстимо на путу којим Промисао Божја наставља да води брод наше Светосавске Цркве, сматрамо као веома важно да се стално молимо и враћамо светом Владици Николају. Молитвено прослављање светог Николаја од 2003. године је постало опште литургијско прослављање широм наше свете Цркве. Ипак, да се стално надахњујемо делом светог Николаја примарни је задатак за нас из Епархије ваљевске. Стога, важан је спомен и труд блажене успомене архијерејâ Милутина и Лаврентија, који су започели припреме за обележавање овог јубилеја. Они су, као и њихов велики претходник Владика Јован, синовац Владике Николаја, значајно допринели да свети Николај никад не престане да живи у душама и срцима верног народа овог краја. Значајно је томе допринео и отац Јустин, најгласнији међу савременицима који су га сврстали у ред светитеља Божјих. Зато су ове академије постале нераздвојиви део нашег архиваˮ, поручио је владика Исихије и пожелео добродошлицу Патријарху српском г. Порфирију и свима које је прослава јубилеја Лелићког Златоуста довела у град на обалама Колубаре. Град, у чијој је гимназији отпочео свој учењачки пут, а чији је данашњи ученик Михаило Лекић победник конкурса за најбољу беседу у част Владике Николаја.

Упутивши речи хвале уметницима који су светитељски лик, поуке и свевремену љубав према отаџбини и свом роду Владике Николаја принели на позоришним даскама, употпуњеним пројекцијама фотографија светитеља из различитих животних периода, патријарх Порфирије је поделио своје студентско одушевљење „дивним епископом Николајем и Јустином Поповићемˮ, које је изродило љубав према ваљевском крају у коме народ воли своју Цркву и спроводи Светосавски и Видовдански Завет; крају, према коме, како је рекао, „осећамо белу завистˮ илити радујемо се због Владике Исихија и жао нам је што сви нису у тој позицији.

„Ви сте, драги Ваљевци, право наслеђе светог Николаја. Ви знате боље него ми како пева Десанка која наставља николајевску поетику, знате ко сте по звону што са задужбина немањићких пева, по томе што вас прадедови гледају са иконостаса и што сваки у руци држи храм; по томе што имате светитеља, оца и деда и имате светитеља за кумаˮ, казао је патријарх Порфирије.

У свом слову у част Лелићког Златоуста Патријарх српски г. Порфирије начинио је осврт на минуле четири деценије, када је као алумниста гимназије отпочео студије на Богословском факултету у Београду и први пут угледао књиге светог Владике Николаја, тада штампане у Немачкој трудом блаженопочившег Владике Лаврентија, јер су у тадашњој Југославији била забрањена, а он проглашен издајником, сарадником окупатора, чак и ратним злочинцем. Владика Лаврентије је свакако најзаслужнији што су после пада Берлинског зида (1989) дела Владике Николаја постала веома популарна и почела су се слободно увозити из Немачке и штампати у Србији, навео је Патријарх српски Порфирије. Раних деведесетих у Србији се догађају недовољно зреле идеолошке поларизације некадашњих комуниста на националисте и мундијалисте (Европљане). Ни једни ни други нису се поучили светим Владиком Николајем, који у Светом Сави препознаје правог Европљанина, вредног и неуморног делатника који споља и изнутра Христом преображава најпре себе, а потом и цео народ који постаје узор у сваком погледу. Да су се поучили, могли су допринети благостању свог народа, а не само сопственомˮ, казао је српски првојерарх.

„Где год је говорио – од светских дворана до српских сеоских домова – свети Владика Николај је само једну меру имао, а то је Христос, Његово Јеванђеље и љубав према људском роду. Такође, о чему год да је говорио (друштвеним темама и великанима) све је мерио и вредновао Христом Распетим и Васкрслим. Христос и Његово Јеванђеље су били његов систем вредности, а тај систем вредности јесте крстолика љубав. Зато, када нас неко пита шта мислимо о некој теми, нећемо говорити из свог ума, већ језиком светог Владике Николаја, говорићемо умом Христовим. Као одговор ћемо имати не оно што говоре неки други системи вредности, који су око нас и неретко хоће да нам се наметну него ћемо рећи да мислимо оно што Христос мисли и хоћемо да се трудимо да живимо испуњавајући Јеванђеље Божјеˮ, поручио је Патријарх српски Порфирије.

„Ми чекамо Христа, а не боље времеˮ, говорио је Владика Николај. Надахнут овим речима, Патријарх српски Порфирије је поучио да Христом и у Христу преображавајући се чинимо бољим своје време и свој простор, као и сваку мисао, место на ком се налазимо и дело. Све наше постаје предукус Царства Божјег. Зато је наш Владика Николај као светитељ наша мера, наш савремени оријентир у свему што јесмо и што чинимо, закључио је патријарх Порфирије и благословио све учеснике и посетиоце.

У програму академије учествовали су драмски и музички уметници: Ненад Јездић, Виктор Савић, Цане, Антон и Веронаукси, Група „Лучаˮ, Милинко Ивановић, Павлина Радовановић, хорови „Емануилˮ и „Хаџи Рувимˮ и Центар за неговање традиције и културе „Абрашевићˮ.

Ј. Ј.

Извор: https://www.eparhijavaljevska.rs