Чланови црквеног хора „Свети Роман Мелод” из Суботице походили су, од 2. до 4. јула 2021. године, светиње Епархије захумско-херцеговачке, уз подршку Службе за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе.
Предвођени председником хора, презвитером Илијом Анђелићем, парохом суботичким, и проф. Драганом Николић, диригентом хора, чланови хора су првог дана путовања посетили манастир Херцеговачку Грачаницу у којем су похрањени земни остаци великог песника Јована Дучића. У наставку ходочасног путовања уприличена је посета Петропавловском манастиру, који у свом комплексу обухвата две цркве (једну посвећену светом апостолу Петру и другу посвећену светом апостолу Павлу), који је, као и многе друге светиње у овој епархији, кроз векове прошао многа искушења и страдања.
Првог дана путовања чланови црквеног хора из Суботице посетили су и манастир Дужи, који се налази у требињској шуми, са леве стране реке Требишњице, а посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Осим свог страдања, манастир сведочи о многобројним исцељењима која су забележена и на сводовима самога храма. Манастир је метох манастира Тврдоша, а највећу заслугу за подизање разрушеног и опљачканог манастира имала је блаженопочивша игуманија Теодора.
Манастир Тврдош био је још један од манастира на овом ходочасном путу. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице и најстарији је живи манастир у овим крајевима. Зидан је на темељима храма из четвртог века чији се темељи могу видети кроз део стакленог пода. У овом манастиру се замонашио свети Василије Острошки. Поклоници из Суботице поклонили су се и гробу блаженопочившег епископа Атанасија у параклису на манастирском гробљу.
У Требињу је уприличена посета храму Преображења Господњег, смештеног у парку Јована Дучића, где се чува митра светог Василија Острошког. Око храма се налази и прелепо уређено двориште са спомеником подигнутом у част блаженопочившег патријарха српског Павла.
Другог дана поклоничког путовања чланови хора су посетили Духовни центар у селу Мркоњић – храм подигнут на темељима родне куће светог Василија Острошког. Духовни центар је метох Петропавловског манастира. Чланови хора поклонили су се и гробу Ане Јовановић, мајке светог Василија.
На велику радост свих, црквени хор је присуствовао богослужењу у манастиру Завала и својим појањем увеличао недељно молитвено сабрање. Светом Литургијом началствовао је презвитер Илија Анђелић, уз саслужење јеромонаха Марка. Манастир Завала посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице и налази се са југозападне стране Поповог Поља, под брдом Острог. Са своје северне стране црква је у пећини. Љубазношћу ове свете обитељи и малобројног присутног српског живља, који се окупља око своје светиње, приређена је трпеза љубави.
Печат овог надасве богоугодног путовања, који је на све оставио врло снажан утисак, уз песму и сузе, била је посета „месту Голготе и Васкрсења” на крајњем југу Херцеговине – манастиру Пребиловцима. Храм Васкрсења Христова је грађен по узору на храм Гроба Господњег у Јерусалиму. Олтар и куполу је осликао отац Стаматис Склирис, чувени грчки иконописац, док је група академских сликара рукама исписала 4.000 имена жртава из Пребиловаца и околних места и осликала унутрашњост параклиса велике цркве са акцентом на пребиловачке мученике. Српска Православна Црква је 2015. године канонизовала жртве Пребиловаца и Доње Херцеговине пострадале у Другом светском рату, а овај празник се молитвено обележава на дан када су усташе, 1941. године, зверски убиле 850 мештана овог села, углавном жене и децу. У Пребиловцима је, у првим данима августа 1941. године, од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и деце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја. Храм Васкрсења Христовог је саграђен у знак сећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине, страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма. Блаженопочивши патријарх српски Иринеј је освештао храм 8. августа 2015. године.
Чланови црквеног хора из Суботице посетили су и манастир Житомислић, који је посвећен Благовестима. Манастир Житомислић, као и сви поменути манастири, носи своју страдалничку причу. У последњим ратним страдањима, половином јуна 1992. године, спаљен је и срушен, а потом је заједно са конацима миниран до темеља. Чак је спаљен и миниран гроб житомислићких новомученика. У току 2003. и 2005. Године, црква и стари конак су обновљени, а потом и освештани од стране блаженопочившег патријарха српског Павла. На самом крају поклоничког путовања у Епархији захумско-херцеговачкој уприличена је и посета граду Мостару.
[carousel_slide id=’32675′]
