Заврши се душекорисна Четрдесетница
и свету седмицу страдања Твојих
молимо да видимо, Човјекољупче.
Милошћу Божјом, на нашем великопосном путовању стигосмо и до краја Свете и Велике Четрдесетнице, до момента када са страхом и трепетом стојимо пред вратима велике Тајне страдања Господњег. Сву протеклу седмицу Црква је ишла у сусрет овом тренутку кроз богослужбене стихове који нас обавештавају о догађајима који претходе Христовом славном уласку у Јерусалим, а то су Лазарева болест и смрт. На самом крају недеље, прослављамо два велика празника, Лазареву суботу и Цвети, као прелаз од Четрдесетнице ка Страсној седмици.
У петак Цветне седмице завршава се Света Четрдесетница. На тај дан у једној од стихира на „Господи возвах” пева се: „Заврши се душекорисна Четрдесетница и Свету седмицу страдања Твојих молимо да видимо, Човјекољупче”. И док пратимо Господа на Његовом путу ка Витанији, и касније на уласку у Јерусалим, ми знамо да Христос иде да се сусретне не само са Лазаревом смрћу, већ и са Својим сопственим страдањем и Распећем, а кроз њега са смрћу уопште, као „последњим непријатељем” људског рода. О томе сведочи и чудесно потресан тренутак у коме Христос стоји пред Лазаревим гробом, а јеванђелист каже: „Исусу ударише сузе” (Јн. 11, 35). Творац и Господар живота плаче пред бесмислом смрти, пред њеном влашћу над човеком, пред жалошћу коју доноси људима.
Ипак, Његова Реч је последња и смрт се повлачи пред само једном заповешћу: „Лазаре, изиђи напоље!” (Јн. 11,43). И васкрсава Лазар, после четири дана пребивања у гробној тами и царству смрти. Црква нас ове суботе, која се назива Лазарева субота, подсећа на велико чудо васкрсења Лазаревог, њиме управо наговештавајући и само Христово Васкрсење.
Сутрадан после ове суботе, славимо велики Господњи Празник, Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети. У ову, Цветну недељу, после покајничке туге свете Четрдесетнице, доживљавамо тренутак радости и усхићења у коме кличемо заједно са јерусалимском децом: „Осана! Благословен Који долази у име Господње, Цар Израиљев” (Јн. 12, 13). Уместо палминих грана, поздрављамо Христа врбовим гранчицама, трудећи се да у тим тренуцима заиста сви имамо дечја срца која препознају у Њему Цара и Господа. На крају, подсетимо се мудрих речи светога Григорија Паламе, који о овом Празнику истиче следеће: „И као што је на путу за Јерусалим, уочи страдања Спаситељевих, народ полагао своју одећу пред Њега, и не само народ, него и кнежеви народни, тако и ми, и кнежеви и потчињени, простримо одежде које су нам својствене, управо – тело наше, покоравајући његове жеље духу, како бисмо се не само удостојили да видимо и да се поклонимо спасоносним страдањима Христовим и светом Васкрсењу, него и да бисмо се насладили сједињењем са Њим. Јер ако постадосмо сједињени, каже апостол, са обликом смрти Његове, онда ћемо и са Васкрсењем (Рим. 6, 5), које нека сви дочекамо благодаћу и човекољубљем Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Којем доликује свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и Живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин”.
У доленаведеном тонском запису можете чути беседу Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, изговорену на празник Цвети, 2019. године, у Саборном храму у Новом Саду.
Приредила вероучитељица Јелена Лалић
