Беседа преподобног Јустина Ћелијског изговорена у Недељу месопусну, 1978. године у манастиру Ћелијама
Господ је, браћо, дошао у овај свет, не само да нам покаже Бога у Себи, и да нам каже шта је Бог, него је Он дошао да нам и каже шта је човек. Ко смо ми? Јесмо ли ми снови, јесмо ли ми привиђења? Шта је човек? Данашње свето Еванђеље казује нам ту тајну. Данас Црква празнује дан Другог доласка Господа Христа, дан Страшног Суда. Еванђеље које сте данас чули казује нам да је човек божанство и величанство. Човек је неисказано велико биће, неисказано важно биће, толико важно да је Бог дошао у свет и постао човек. Бог постао човек, и показао куда иде човек. Ради чега је човек? Ради Вечног Живота. Човек је створен за Вечни Живот – то је основна тајна нашега живота, то нам Господ казује Својим Еванђељем и Својим животом у свету.
Човек је важније биће од Анђела, и од свих других створења. Зато је Бог постао човек да човека одведе кроз овај свет у Живот Вечни, и да му даде Рај. Зато је наша дужност на овој земљи врло одговорна. Господ је дао цело Еванђеље Небеско. Дао нам је све што нам треба, и за овај свет и за онај свет, и за овај живот, и за онај живот.
Шта је човек у суштини? Човек је слика Христова, икона Христова. Да ли сте чули када Спаситељ вели на дан Страшнога Суда, када праведници и грешници буду стали на дан Страшнога Суда, Он говори за праведнике, ето, припремљено је Царство од Оца Небеског, уђите у њега. Јер Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, гост бејах и примисте ме, болестан бејах и посетисте ме, у тамници бејах и обиђосше ме. Када Господе то би, питаху праведници? Када Те видесмо Гладна и жедна и у тамници. Тада Спаситељ откри тајну. Када учинисте једноме од ове (моје) браће, тојест када учинисте једном човеку, сиромаху, ма ком човеку добро у име моје, ви уствари мени учинисте.
Јер, шта је човек? Човек је биће створено по слици Божијој, по икони Божијој. Човек је биће које је створено по слици Господа Христа, то значи: треба да личи на Господа Христа сваки човек. Зато Спаситељ данас изједначује Себе са просјацима, са болесницима, са гладнима, и са свима бедним људима. Апостол који се чита, данас вели: Ако се о брата грешите, о Христа се огрешисте.
Јер, шта је човек? Шта је најважније у човеку? Душа! Душа је Христолика, душа је слика Божија у човеку, и у њој све оно што нам треба да зарадимо Живот Вечни. Господ је дошао и донео Своје Еванђеље. А Његово Еванђеље није ништа друго него поновљено Еванђеље које носи човек у себи, у души својој. Сваки од нас носи у души својој Еванђеље Господа Христа. Зато ће сваки од нас одговарати на дан Страшнога Суда, шта је урадио са сликом Божијом, са душом својом у овоме свету. Да ли је живео у гресима у страстима, или је чинио добра дела, а на људе гледао као на своју браћу христолику.
То је, браћо моја, мерило којим ће Господ мерити свакога од нас, на дан Страшнога Суда, и одредити му вечну судбину на ономе свету: рај или пакао. Неће се нико моћи изговарати: па ја нисам знао, нисам знао да тако треба поступати према болесницима, према гладнима, према жеднима. А Спаситељ ће рећи: Како ниси знао, када је душа саздана по лику Мом? Душа твоја, уствари, сама ти каже шта треба да чиниш у овоме свету. Тако, откривена је тајна свакога од нас, тајна нашег живота, тајна нашег бића, тајна човека и човечанство уопште.
Нико од људи, браћо, није човека тако узвисио као Господ Христос. Човек је заиста по мери Господа Христа, човек је заиста Божанско величанство! Божанско величанство! И као такав, он ће и изаћи на дан Страшнога Суда, разуме се, носећи сав свој узраст у духовни свет, сав свет своје душе и свега оног што је чинио у овоме свету. Нека би Благи Господ дао свакоме од на те љубави према браћи, те љубави за човека, да у сваком човеку видимо слику Господа Христа, икону Господа Христа и да се тако понашамо према њему, да тако ценимо свакога човека, да га ценимо као малог Бога у блату.
Човек? Да, то је мали Бог у блату. И сваког човека треба тако ценити и тако гледати у њега. И да тако радимо не би било ових ужаса у овоме свету земаљском. Не би ове земље и ови континенти били кланице, веруј – не! А ми, видимо да је то страшна ствар, да су свих пет континената постали кланице. Човек убија човека – ради чега? Устаје народ на народ, царство на царство, испуњује се Еванђеље. Шта бива са нашим душама? На то питање треба сваки од нас да одговори, и да не заборави да ћемо на крају света, на крају историје овога света, сви ми изаћи пред Лице Господа Христа, и одговарати за сваки свој поступак; не само то, него и за сваку празну реч, јер је Господ рекао: да ће човек дати одговор на дан Страшнога Суда за сваку празну реч коју си рекао. Зашто је то Господ рекао? Зато што си ти Бог у блату, зато што си ти икона Божија. И дужност је твоја да показујеш заиста да си носилац Господа Христа – Христоносац и Богоносац.
Нека Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и свих Светих, помогне свакоме од нас, сваком људском бићу да осети шта је човек, да зна шта је човек. И да ништа недостојно Господа Христа не чини, јер тиме себи недостојно чини. Убијајући другога, себе убијамо; чинимо ли зло другима, себи чинимо, јер је наше зло исто тако вечно као наше добро. Ако се не покајемо, ако не кренемо из овог света без тог страшног греховног терета, онда – тешко нама у дан Страшнога Суда.
Но, Господ је милостив. Дошао у овај свет да нас позове у Вечни Живот, да нам дâ силе и моћи да наследимо Живот Вечни. И зато нам је дао Цркву Своју, Еванђеље Своје, Себе је дао кроз Свето Причешће, да бисмо заиста заслужили онај свет. И Њиме вођени ушли из овог света у Царство Небеско. Амин.
