У понедељак, 30. новембра 2020. године, на дан молитвеног спомена светог Григорија Чудотворца, на Српском православном гробљу у Каћу сахрањена је Ђука Убовић, рођена Пејић, у својој 108. години живота. Опело новопредстављеној слушкињи Божјој Ђуки служио је протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење надлежног пароха, презвитера Леа Малешевића. Том приликом отац Бранислав је бираним речима говорио о упокојеној Ђуки, коју познаје већ дуги низ година, имајући много пута прилику да са њом разговара, као њен некадашњи парох. Оно што је истакао као најважније јесте да је она заиста свим својим животом сведочила љубав према Христу Господу и Његовој светој Цркви, као и љубав према ближњима, што и јесте суштина и смисао нашега живота на земљи.
У документима стоји да је Ђука рођена званично 10. септембра 1912. године, у селу Пријани, у општини Гламоч, док њен најстарији син Гајо сведочи да му је ујак још давно говорио да је прабака Ђука рођена у пролеће 1911. године, али да је, због ондашњег честог обичаја, у књигу рођених уписана годину дана касније. Ђука има петоро деце, четири сина и једну ћерку, од којих има десеторо унучади и четрнаесторо праунучади.
Услед немирних догађаја деведесетих година била је приморана да 1995. године, у својој осамдесет трећој години, напусти своје огњиште и село Стекеровце у општини Гламоч, и да се настани у Каћу код својих синова, што је за њу, као и за многе, био заиста велики ударац. Једино што је ову честиту хришћанку одржавало у животу јесте молитва, без које није ни почињала ни завршавала дан, све до свога мирног упокојења у Господу, будући све до своје кончине земаљске, у потпуности разумна и покретна.
Заиста, услед многих невоља и разних тужних вести које добијамо свакога дана, као и по сведочанству псалмопојца Давида, старозаветнога цара, …године су наше као паучина. Дани година наших (достижу) собом седамдесет година, а ако је у снази, осамдесет година, и већина је њих мука и бол…
Утеха нам треба бити молитва и поуздање у Господа, по примеру светих, по примеру новопредстављене слушкиње Божје Ђуке, као и по примеру многих наших предака, молећи се Господу речима молитве која се свакодневно проузноси у нашој светој Цркви – крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран.
[carousel_slide id=’21273′]
