Житељи Раткова молитвено су прославили храмовну славу, празник Обновљења храма Светога великомученика Георгија – Ђурђиц, 3/16. новембра 2020. године. Бденијем уочи празника началствовао је протопрезвитер Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Отац Бранислав је у својој беседи поучио сабрани верни народ о значају молитвеног служења Господу зарад задобијања Царства небескога, како на богослужењима, тако и кроз припреме за храмовну славу, али и учествовањем у животу цркве током целе године. Свако од нас Господу може да служи на најбољи могући начин, талентима које нам је Господ дао, рекао је прота Бранислав.
На Ђурђиц, свету Литургију је служио протопрезвитер Владислав Пајић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење презвитера Предрага Делића и презвитера Драгољуба Мајсторовића, настојатеља храма у Раткову. Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, отац Владислав је указао на значај живота и дела светога великомученика Георгија, који је пре свега био Христов војник и који треба да нам буде свима за пример, јер је истински живео по правилу „Све за Христа, Христа ни за шта”. Христос је својим Васкрсењем утврдио све који су поверовали у Њега да одоле свим мукама, а награда јесте Живот вечни, казао је архијерејски намесник оџачки. Вечерњим богослужењем началствовао је протонамесник Милорад Мировић, парох при Светоуспенском храму у Новом Саду, уз саслужење свештеникâ Бачке епархије. Благосиљани су славски дарови, а залог кумства од породице Ерагарац преузео је господин Марко Ћеран са породицом. Настојатељ храма у Раткову, презвитер Драгољуб Мајсторовић, захвалио је братству Епархије бачке и парохијанима на љубави и труду, пожелевши свима срећан и благословен празник Ђурђиц и храмовну славу.
Црква посвећена Обновљењу храма Светога великомученика Георгија у Раткову подигнута је 1775. године и пуних осам деценија је под заштитом као споменик културе од великог значаја. Храм краси иконостас који се сматра једним од последњих радова чувеног Јакова Орфелина. Насеље Ратково основано је 1700. године од стране Срба, али је, од свог настанка, имало неколико имена, међу којима се најдуже задржао назив Парабућ, који је 1948. године промењен у Ратково. Од тада па до данас, већинско становништво чине Срби досељени из Топлице, Куршумлије и Велике Кладуше.
[carousel_slide id=’20636′]
