У недељу, 14/27. септембра 2020. године, наша света Црква молитвено ће прославити празник Воздвижења Часног и Животворног Крста. Овај Празник је установљен у спомен на два значајна догађаја из историје Цркве: проналазак Часног Крста на Голготи и повратак Часног Крста из Персије у Јерусалим.
Део беседе светог Григорија Паламе о Часном и Животворном Крсту:
Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста, човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божјем почињеног прародитељског преступа кроз дрво познања, оживео је грех. Живот који смо живели после прародитељског преступа беше живот у греху и живот по телу. Апостол каже: „Тело жели против духа, а дух против тела“. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха.
Сагласно овој првој Тајни Крста, нама и свет и грех бивају распети када од њих бежимо. Друга Тајна Крста јесте у распињању себе свету и страстима, када страсти и грех беже од нас. Немогуће је, наравно, да страсти и грех потпуно побегну од нас и да не дејствују заједно у нама уколико се не будемо погружавали у богосозерцање, јер ми распињемо себе свету и страстима тек када упражњавањем врлинâ узиђемо ка созерцању и кад, украсивши и очистивши нашег унутарњег човека, у себи самима пронађемо скривено божанствено благо и изнова откријемо Царство Божје које је у нама, а што и јесте распињање самога себе за свет и за страсти. Нису, међутим, само смисао и Тајна Крста божанствени и достојни поклоњења, већ је то и сâмо знамење Крста, спасоносно Дрво – божанствени знак победе над видљивим и невидљивим непријатељима, јер је знамење Крста свештени и часни Печат који освећује и савршава, од Бога дарована људскоме роду, натприродна и неизречена блага, сакрушујући проклетство и осуду, уништавајући трулежност и смрт, дајући живот вечни и благослов. Јер, Крст Господњи се јави као оно што објављује свецели домострој доласка Господњег у телу, као оно што у себи садржи сву Тајну тог доласка, као оно што се простире до свих крајева и као оно што све обухвата.
Како, дакле, да не поштујемо и да се не служимо тим божанственим победничким Знамењем општега ослобођења људскога рода, чија сâма појава наводи на бекство, побеђује и посрамљује змију – зачетника зла – објављујући њен пораз и сакрушење, Знамењем које прославља и велича Христа, објављујући свету победу Његову? Ми ћемо, заједно са коленима приклањајући и срце, прићи и поклонити се заједно са псалмопојцем и пророком Давидом месту где стајаху ноге Његове и где се раширише руке Његове да све нас пригрле, и где, нас ради, би у мукама распето живоначално тело Његово. Поклонивши се у вери и целивајући Крст, захватимо од преобилног освећења Крста и сачувајмо га, да бисмо се – при преславном Будућем доласку Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, видећи Његов Крст где у слави долази пред Господом – узрадовали и узвеселили радошћу непрестаном, примивши благослов обећанога блаженства, у славу телом Распетога нас ради Сина Божјега. Њему приличи славословење са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
У доленаведеном звучном-запису послушајте беседу коју је, 2016. године, изговорио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, на дан празновања Воздвижења Часног и Животворног Крста, у Саборном храму у Новом Саду.
