Празнику Усековања часне главе светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег посветили смо ново издање емисије Богослужбене особености великих празника, трудећи се да, надахнути богослужбеним текстовима, приближимо значај овог великог празника који је преподобни Јустин Ћелијски назвао „малим Великим петком”.
У животу Цркве, после Пресвете Богородице, највеће поштовање исказано је светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситеља приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају, након своје мученичке кончине, бива проповедник Еванђеља онима који су у аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.
Празник усековања часне главе Јованове прослављан је врло рано (29. августа/11. септембра), што нам и сведоче две беседе блаженог Августина изговорене на овај празник. Битнија сведочанства о празнику имамо и у 5. веку у беседама Епископа равенског Петра, презвитера јерусалимског Хриспа и Василија селевкијског. Поред поменутих, беседе на празник Усековања часне главе Јованове изговорили су и свети Андреј Критски и свети Теодор Студит.
Химнографске текстове који величају овај значајни празник саставили су знаменити химнографи свети Андреј Критски, који је саставио други канон; свети Јован Дамаскин, написао је стихире на Господи возвах, славу на литијским стихирама и први канон празника; Литијске стихире написао је свети Герман, патријарх цариградски. У богослужбеним химнама за овај празник Црква прославља Претечу као проповедника покајања и громогласног проповедника Царства Божјег.
Једна богослужбена химна о Крститељу Господњем каже: Као Пророк проповедао је Христа; Као Ангел био је најдивнији весник Месије живећи ангелским животом; Као Апостол научио је народе вери правој, а као Мученик пострадао је за истину.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
