У оквиру деведест и четвртог издања емисије Светотајинско богословље привели смо крају циклус од десет емисија посвећених светој Тајни монаштва.
Десети део разговора на тему монаштва био је посвећен теми светотајиснког односа између крштењских и монашких завета.
Монашко посвећење и живљење у својој суштини представља самовласно опредељење монаха да иде путем подвига са циљем испуњења монашких завета који су утемељени на крштењским заветима. Крштење којим човек постаје нова твар у Христу бива остварено у животу појединих чланова Цркве као посебан израз љубави према Богу која је утемељена на слободи у Духу Светом Којим смо запечаћени.
Крштење и монашки подвиг светотајински позивају и призивају човека да превазиђе своју сопствену природу; да јој се супротстави и да је преобрази. Ослобођење од робовања греху и смрти коначни је циљ ових тајни, али и укупног светотајинског деловања Цркве, која преко свештених символа и изображења саопштава спасоносне истине. Стога монашки постриг није могуће посматрати на другачији начин осим кроз тајну Крштења која је у његовој основи.
Аутор емисије је катихета Бранислав Илић.