Стазе Православља овога пута воде нас на путовање обалом реке Тисе. Данашња емисија Летописи храмова у Епархији бачкој рађа се у самом центру града Сенте. Пред нама је уређена сеновита башта на источном делу главног трга у Сенти, а у њој главни јунак данашње приче – храм Светог архангела Михаила.
У срцу Сенте, испред парохијског дома пуног дечје граје, дочекује нас презвитер Далибор Зарић, парох сенћански. Имамо прилику да посетимо Црквену општину сенћанску, где затичемо писане трагове о православном животу Срба у Сенти.
Трагови прве православне цркве у Сенти, саграђене од набоја, сежу, према предању, у 1698. годину, у време када се на овим просторима зидају српске вероисповедне школе. Овај привремени храм се налазио на месту које је сто метара удаљено од данашњег храма. Када је мали храм срушен, не зна се.
Давне 1941. године у порту храма Светог архангела Михаила пренет је Крст православних, висок пет хвати, и саграђен од црвеног мермера. Он памти недаће српског народа кроз историју. Други Крст који затичемо у порти је ту од 1960. године, а у литератури се спомиње као Српски крст. Сеновита башта црквене порте чува и Стару српску школу, која је враћена у поступку реституције, а након планиране обнове ће поново бити место окупљања православних Срба у Сенти.
На самом улазу у храм налази се спомен плоча на јереја Радушка Штевића, пароха сенћанског. Његово име остаје неодвојиво од рестаурације и обнове којом је храм заблистао својим пуним сјајем.
Сенћанска православна црква је у основи правоугаона, једнобродна базилика са петоугаоном апсидом, правоугаоним певницама и плитким трансептом, која по свему одговара канонским мерилима. Црква у спољашњости осликава унутрашњу просторну организацију у виду плитких пиластера. Избочина трансепта једва се види и ризалит истог може се уочити тек на лому крова.
У архитектури цркве распознаје се модул осамнаестог века, тојест појава да висина црквеног торња одговара дужини цркве. Барокни карактер очитује се и на торњу и на киблу, која раздваја торањ од корпуса цркве. Сам торањ који доминира западним прочељем обновљен је 1851. године и има лепу барокну луковичасту куполу.
Иконостас је израђен од дрвета обрађеног у мраморизацији плавосиво-беле боје. Двоструки корински стубови, такође израђени од дрвета, офарбани у бело и златно, формирају седам вертикалних поља подељених у два нивоа.
На зидовима и на куполама налазе се слике, које као да настављају традицију фреско-сликарства. Иконостас је дело сликара Павла Симића. По обредним обичајима наглашена је солеа, простор испред олтара.
Данашња ризница храма Светог архангела Михаила не осликава свих двеста седамдесет година живота овог храма. 3а време Буне, 10. марта 1849. године, са спаљеном црквом нестале су све црквене утвари и одежде. Нестали су култни предмети који подсећају на освећење храма и почетак богослужења у њему. Обновом храма, у периоду од 1851. до 1864. године, он поново почиње да гради своју ризницу. У Црквеној општини сенћанској имамо прилику да видимо страницу црквене матичне књиге венчаних из 1778. године.
Презвитер Далибор Зарић, који богослужи у храму Светог архангела Михаила готово једну деценију, сведочи нам о животу православних Срба у Сенти.
Аутор и водитељ емисије је Андријана Радојичић.
[carousel_slide id=’12868′]
